Upozorenja Narodne banke Rumunije 20.01.2023
Neizvesnosti na globalnom nivou, u kontekstu energetske krize i rata u Ukrajini, predstavljaju ozbiljan i kontinuirano rastući sistemski rizik. To je prvi na mapi suštinskih rizika koju je napravila Narodna banka, rekao je Eugen Radulesku, direktor Narodne banke, na predstavljanju Izveštaja o finansijskoj stabilnosti – decembar 2022.“. Još jedan rizik koji se ne može zanemariti je pogoršanje unutrašnjih makroekonomskih ravnoteža, uključujući i kao rezultat regionalnih i međunarodnih geopolitičkih kretanja.
Ştefan Stoica, 20.01.2023, 12:18
Čak i manjeg intenziteta, kašnjenje u reformama i apsorpciji evropskih fondova, posebno kroz Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR), predstavlja rizik koji je Narodna banka evidentirala među onima koje vredi uzeti u obzir. Eugen Radulesku, direktor Uprave za finansijsku stabilnost Narodne Banke Rumunije:
Mi smo među zemljama koje su imale koristi od nekoliko milijardi evra koji su već dobijene posredstvom Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (PNRR). Deo ovih iznosa je, da tako kažem, već izmiren, odnosno novac koji je poslat na račune Rumunije Vlada je već koristila za domene za koje su dotični iznosi uplaćeni. Ali mi smo dosta daleko od ispunjavanja svih kriterijuma. Narodna banka je samo akter po strani, koji primećuje da postoji rizik, da ne ispunimo ciljeve PNRR-a.
Analiza radne grupe za energetsku bezbednost pokazala je da bi kašnjenje od dve godine u realizaciji investicija u oblasti zelene energije kroz PNRR smanjilo za više od trećine efikasnost celog projekta. BNR tvrdi da je opasnost da se ovo materijalizuje realna, uzimajuci u obzir dosadašnje iskustvo Rumunije u privlačenju i kapitalizaciji evropskih resursa.
Kako navode u Narodnoj banci, postoji i rizik neplaćanja kredita koje je ugovorio nevladin sektor. Što se tiče stanovništva, izveštaj Narodne Banke Rumunija navodi da ono zadržava svoju snažnu sposobnost da otplati dugove. Međutim, Centralna banka apeluje na Rumune da budu oprezni sa kreditima za nekretnine, kako se zbog visoke inflacije ne bi našli u situaciji da ne izmiruju rate. Direktor BNR, Eugen Radulesku:
Situacija je komplikovana. Imamo prilično visoku stopu inflacije, nije najvišu u Evropi, ali je i dalje dvocifrena. Verovatno ove godine nećemo moći da je smanjimo, sve do kraja godine, ispod dvocifrene. Stambeni krediti su zahtevni. Postoje analitičari, u ovom trenutku, koji pozivaju ljude da veoma pažljivo pogledaju bilans sopstvenih prihoda, u smislu da kreditna stopa nikada ne bi trebalo da prelazi polovinu prihoda koji imaju; jer ako na kraju plate više od polovine svojih prihoda za kredit, postoji rizik da neće moći da isplate iznos do kraja perioda .“
Po mišljenju BNR-a, najbolje rešenje je direktan pregovor sa bankama, kako bi se identifikovale prihvatljive opcije.
