Ukrajina i obrazovanje na jezicima manjinskih zajednica
Zbog diplomatskih tenzija između Rumunije i Mađarske, mali je broj pitanja u vezi sa kojima ministri inostranih poslova dveju zemalja imaju slično mišljenje. Pa ipak, u četvrtak, su Teodor Meleškanu i Peter Szijjarto, zajedno sa njihovim kolegama iz Bugarske, Ekaterinom Zakharievom i Grčke, Nikosom Kotziasom, uputili šefu diplomatije u Kijevu, Pavlu Klimkinu, generalnom sekretaru Saveta Evrope, Thorbjonu Jaglandu i Visokom komesaru OEBS-a za nacionalne manjine, Lambertu Zannieru, zajedničko pismo u kome izražavaju svoju zabrinutost i žaljenje zbog nedavnog usvojenog nacrta Zakona o obrazovanju u Ukrajini, od strane Gornjeg doma Ukrajine. Ovaj zajednički demarš, preciziraju potpisnici, ima u vidu održivi interes strana potpisnica prema obezbeđivanju zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina. Oni su uputili apel ukrajinskim vlastima da identifikuju jasne mere u ovom smislu, u duhu saradnje uz striktno poštovanje međunarodnih relevantnih normi i standarda u oblasti obrazovanja. Inkriminisani zakon, koji da bi stupio na snagu, treba samo još da potpiše predsednik Petro Porošenko, drastično ograničava pristup pripadnika brojnih nacionalnih manjina u Ukrajini — Rusima, Rumunima, Mađarima, Bugarima, Grcima, Poljacima itd obrazovanju na maternjem jeziku. Zakon predviđa da se nastava u gimnazijama i srednjim školama i na fakultetima organizuje samo na ukrajinskom jeziku, dok u predškolskim i osnovnim školama nastava organizuje na maternjem jeziku. Analitičari kažu da ova mera utiče na milione pripadnika ruskoj manjinskoj zajednici iz istočnog i južnog dela Ukrajine, zbog otvorenog sukoba sa Moskvom, dok su pripadnici ostalih manjinskih zajednica kolateralne žrtve. Brojčano, rumunska zajednica je druga manjinska zajednica u Ukrajini, posle ruske. Skoro pola miliona etničkih Rumuna živi u susednoj državi, većina na rumunskim teritorijama, koje su 1940, ultimatumom pripojene bivšem Sovjetskom Savezu, a koje je Ukrajina, u svojstvu sukcesora, preuzela 1991. godine. U njihovo ime rumunski poslanik Grigore Timiš, zajedno sa svojim kolegama iz Rade, mađarske i bugraske nacionalne manjine, zatražili su predsedniku Porošenku da ne promulgira zakon, jer ,,će državljani Ukrajine izgubiti pravo da se slobodno opredele na kom će jeziku studirati’’.
Bogdan Matei, 15.09.2017, 16:50
Prethodno, kako diplomatija u Bukureštu, tako i Ministarstvo za Rumune van granica izrazili su nezadovoljstvo prema zakonskim propisima. Ludovik Orban, predsenik Nacionalne liberalne stranke, u opoziciji, optužio je u više navrata zakasnelu reakciju rumunskih vlasti, i zatražio je ostavku resornog ministra, Andreje Pastrnak, dok je Narodni pokret tražio hitno zasedanje Predsedničke rumunsko-ukrajinke mešovite komisije koja bi uticala na Kijev da preispita usvajanje novog normativnog akta.
