Ujedinjene nacije traže povlačenje ruske vojske iz Republike Moldavije
Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija usvojila je, na inicijativu Republike Moldavije, ubedljivom večinom glasova nacrt Rezolucije kojim se traži od ruskih snaga da napuste separatističku prorusku zonu Pridnjestrovlje. Medju koautorima nacrta nalaze se Rumunija i Ukrajina, susedne države Republike Moldavije, Balticke zemlje-koje su skoro pola veka bile pod sovjetskom okupacijom- i važni članovi Evropske unije i Severoatlantske alijanse-Velika Britanija i Poljska. Dosledni branitelj nezavisnosti i integriteta susedne države Bukurešt je pozdravio usvajanje rezolucije sa 64 glasa za, 15 protiv i 83 uždrana. Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Francuska, Kanada, Turska ili Japan glasale su za rusko povlačenje. Protiv nacrta glasali su saveznici Moskve, Jermenija i Belorusija, kao i Severna Koreja, Sirija i Kuba, države sa diktatorskim režimima. Protiv je glasala Ruska federacija, a pridnjestrovski separatisticki režim i filoruski predsednik Republike Moldavije, Igor Dodon, nisu krili nezadovoljstvo zbog usavajanja rezolucije.
Bogdan Matei, 25.06.2018, 11:23
U ime prozapadne vlade republike Moldavije, bivši premijer i šef diplomatije, sadašnji podpredsednik vlade Jurije Leanka ocenio je usvajanje rezolucije važnim političkim uspehom:,,Svima je jasno da rezolucija izglasana na Generalnoj skušptini ima simboličan karakter, ali ova simbolika u medjudržavnim odnosima znači mnogo. Iako ne možemo očekivati odmah odredjene poteze u ovoj zoni i početak povlačenja municije i vojnika. ovaj cilj je veoma važan.
Pridnjestrovlje se de fakto otrglo kontroli Kišinjeva 1992. godine posle oružanog sukoba sa više stotina poginulih koji je prekinut intervencijom ruskih snaga na strani separatista. U to vreme, Republika Moldavija nije ni imala vojsku, tako da je protiv ruskih oklopnih vozila poslala policajce i dobrovoljce. Pridnjestrovlje, koje je proglasilo jednostranu nezavisnost nepriznatu čak ni u Moskvi, smatra se pravim rajem kriminalaca pred kapijama Evrope, lansirna rampa za trgovinu oružjem, drogom ili osobama. 1999. Godine na samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Istambulu Rusija, predvodjena tadašnjim predsednikom Borisom Jeljcinom, preuzela je je obavezu da povuče snage i vojni arsenal. 5 godina kasnije proces je definitivno prekinut i danas vlasti u Kišinjevu ocenjuju da se u pobunjeničkoj zoni nelegalno nalazi izmedju 1.500 i 1.700 ruskih vojnika i oko 21.000 tona municije.
