Ugovor izmedju Vlade i sindikata zdravstva
Nakon pregovora izmedju vlade i sindikata zdravstva, jedina izvesnost je da generalni štrajk u rumunskom zdravstvenom sistemu, programiran za petak, neće više biti pokrenut. Inače, u aprilu u brojnim bolnicama Rumunije organizovani su protesti, a u ponedeljak održan je dvočasovni štrajk upozorenja. Ovi su paradoksalni efekti reformi u zdravstvenom sistemu, koje je promovisala vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koja je obećala da će usled velikodušnog povećanja plata medicinskog osoblja, u domovinu će se vratiti otprilike 15.700 rumunskih lekara koji sada rade u bolnicama u inostranstvu.
Bogdan Matei, 09.05.2018, 13:13
Nakon pregovora izmedju vlade i sindikata zdravstva, jedina izvesnost je da generalni štrajk u rumunskom zdravstvenom sistemu, programiran za petak, neće više biti pokrenut. Inače, u aprilu u brojnim bolnicama Rumunije organizovani su protesti, a u ponedeljak održan je dvočasovni štrajk upozorenja. Ovi su paradoksalni efekti reformi u zdravstvenom sistemu, koje je promovisala vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koja je obećala da će usled velikodušnog povećanja plata medicinskog osoblja, u domovinu će se vratiti otprilike 15.700 rumunskih lekara koji sada rade u bolnicama u inostranstvu.
Početkom ove godine plate lekara su, u proseku, povećane sa nekoliko stotina evra na nekoliko hiljada evra, a plate medicinskih sestara su, takodje, povećane. Ali odluka resornog ministarstva da ograniči dodatke na 30 odsto od osnovne plate medicinskog osoblja dovodila je do ozbiljnog smanjenja primanja pomoćnog osoblja, biologa i apotekara. Ministarka zdravlja Sorina Pintja je najavila da će vlada ponovo izmeniti zakon o platama budžetlija. Ministarka rada Lija Olguca Vasilesku je precizirala da će biti promenjeni uslovi dodeljivanja dodataka. Ona je rekla da će se povećati dodaci lekara i medicinskih sestara za dežurstvo, a specijalizovane bolnice i neke službe hitne pomoći moći da povećaju dodatke u dotičnim uslovima.
Ugovor izmedju vlade i sindikata predvidja, istovremeno, da zaposleni koji su usled zakona o platama u javnom sektoru primili manje plate dobiće novčane naknade, a biće obnovljeni i pregovori o kolektivnom radnom ugovoru. Lider sindikata zaposlenih u zdravstvenom sistemu SANITAS, Leonard Barasku, je najavio da će se sklapanjem ovog ugovora ukinuti spor. Komentatori, medjutim, ističu da ugovor neće rešiti hronične bolesti sistema, u kojem postoje stare bolnice, loša oprema puna bakterija, nestašica lekova i nedostatak medicinskog osoblja.
Što se pacijenata tiče, njihovo mišljenje je veoma važno. Prema izveštaju Evropske komisije, skoro 60 odsto Rumuna koji smatraju da su ugroženi korupcijom, misle da ova pojava je prisutna pretežno u javnom zdravstvenom sistemu. Istovremeno, šefica Nacionalne anitkorupcijske direkcije (DNA) Laura Kodruca Kjoveši precizira da se korupcija manifestuje posebno u zdravstvenim uslugama, dodeljivanju fondova bolnicama i klinikama i pristupu osoblja zdravstvenom sistemu. Šefica Antikorupcijske direkcije je još rekla da se za zapošljavanje medicinske sestre traži mito u visini od 2.500 evra, a za vozača kola hitne pomoći 1.000 evra. Ona je na taj način pružila argumente onima koji tvrde da sistem nije podfinansiran, već se mnogo krade.