U potrazi za novim varijantama vlade (03.11.2021)

Nakon što je mandatar Nikolaje Čuka, koga je predsednik Klaus Johanis imenovao za mandatara, rekao da će vratiti mandat, političke igre za formiranje nove vlade nastavljaju se od nule. Odluku je usvojilo rukovodstvo njegove stranke, jer general u penziji Čiuka nije uspeo da dobije podršku u parlamentu za izglasavanje manjinske vlade PNL-UDMR. Proceduralno, Predsednik će morati da pokrene novi krug konsultacija sa parlamentarnim strankama, kako bi predložio još jednog potencijalnog premijera. Lider Nacionalne liberalne stranke (PNL), vršilac dužnosti premijera Florin Kacu, sada govori o popuštanju pregovaračkog mandata i obećava da će liberali napipati, kako on naziva, sve demokratske političke snage u parlamentu da formiraju većinu za podršku vlade sa punim ovlašćenjima. U slučaju da bi njegova vlada bila izglasana Čiuka (54 godine) bi postao prvi vojnik koji je vodio vladu postkomunističke Rumunije. Njegovo imenovanje usledilo je nakon što je novo istraživanje javnog mnjenja potvrdilo da su Vojska i Crkva na prvom mestu kada je reč o poverenju Rumuna. Prema studiji, 87% ispitanika kaže da veruje vojsci, 70% crkvi, 67% Rumunskoj obaveštajnoj službi i Rumunskoj akademiji. Više od 40% ispitanika smatra da su glavne pretnje za Rumuniju korupcija i nesposobnost političke klase. Mediji spekulišu da je sada sve verovatnije da se ponovo obnovi takozvana velika koalicija između Nacionalne liberale stranke (PNL) i Socijaldemokratske partije (PSD), koja bi, aritmetički, kontrolisala parlament. Na izborima u decembru 2020. PSD je osvojio 157 mesta za senatore i poslanike, PNL 134, USR 80, AUR 47 i UDMR 30. Najmanje 15 izabranih liberala, lojalni svom bivšem lideru Ludoviku Orbanu, i nezadovoljni sadašnjim liderom Florinom Kacuom napuštali su poslaničku grupu PNL, ali čak i tako bi prve dve stranke imale udobnu većinu. PSD i PNL su takođe vladali zajedno, nakon što su, pod nazivom Socijalno-liberalna unija, dobili dve trećine glasova na parlamentarnim izborima 2012. Kriza vlade ove jeseni je, primećuju politikolozi, samo epifenomen hronične nestabilnosti na političkoj sceni u Bukureštu. Nakon prijema u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, Rumunija je imala deset premijera koje je imenovao parlament, levorijentisanih ili desnoorijentisanih, sa dugovečnim ili kratkoročnim iskustvom u politici. Njima se pridružuje pet vršioca dužnosti premijera. Već dugi niz godina poverenje građana u parlament i političke stranke kreće se oko deset odsto. Optužen da ne koristi svoju ustavnu ulogu posrednika i koji se u poslednje vreme doživljava ne kao rešenje, već kao deo problema, sam predsednik Klaus Johanis, prema ispitivanju javnog mnjenja koje je naručila Socijaldemokratska partija, dostigao je stopu poverenja od samo 14%. Što je ohrabrilo AUR, nacionalističku partiju u opoziciji, da saopšti da će pokrenuti postupak za suspendovanje Predsednika.

Warning: Trying to access array offset on null in /home/web/rri.ro/public/wp-content/themes/rri/template-parts/content.php on line 98
Bogdan Matei, 03.11.2021, 19:53

Nakon što je mandatar Nikolaje Čuka, koga je predsednik Klaus Johanis imenovao za mandatara, rekao da će vratiti mandat, političke igre za formiranje nove vlade nastavljaju se od nule. Odluku je usvojilo rukovodstvo njegove stranke, jer general u penziji Čiuka nije uspeo da dobije podršku u parlamentu za izglasavanje manjinske vlade PNL-UDMR. Proceduralno, Predsednik će morati da pokrene novi krug konsultacija sa parlamentarnim strankama, kako bi predložio još jednog potencijalnog premijera. Lider Nacionalne liberalne stranke (PNL), vršilac dužnosti premijera Florin Kacu, sada govori o popuštanju pregovaračkog mandata i obećava da će liberali napipati, kako on naziva, sve demokratske političke snage u parlamentu da formiraju većinu za podršku vlade sa punim ovlašćenjima. U slučaju da bi njegova vlada bila izglasana Čiuka (54 godine) bi postao prvi vojnik koji je vodio vladu postkomunističke Rumunije. Njegovo imenovanje usledilo je nakon što je novo istraživanje javnog mnjenja potvrdilo da su Vojska i Crkva na prvom mestu kada je reč o poverenju Rumuna. Prema studiji, 87% ispitanika kaže da veruje vojsci, 70% crkvi, 67% Rumunskoj obaveštajnoj službi i Rumunskoj akademiji. Više od 40% ispitanika smatra da su glavne pretnje za Rumuniju korupcija i nesposobnost političke klase. Mediji spekulišu da je sada sve verovatnije da se ponovo obnovi takozvana velika koalicija između Nacionalne liberale stranke (PNL) i Socijaldemokratske partije (PSD), koja bi, aritmetički, kontrolisala parlament. Na izborima u decembru 2020. PSD je osvojio 157 mesta za senatore i poslanike, PNL 134, USR 80, AUR 47 i UDMR 30. Najmanje 15 izabranih liberala, lojalni svom bivšem lideru Ludoviku Orbanu, i nezadovoljni sadašnjim liderom Florinom Kacuom napuštali su poslaničku grupu PNL, ali čak i tako bi prve dve stranke imale udobnu većinu. PSD i PNL su takođe vladali zajedno, nakon što su, pod nazivom Socijalno-liberalna unija, dobili dve trećine glasova na parlamentarnim izborima 2012. Kriza vlade ove jeseni je, primećuju politikolozi, samo epifenomen hronične nestabilnosti na političkoj sceni u Bukureštu. Nakon prijema u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, Rumunija je imala deset premijera koje je imenovao parlament, levorijentisanih ili desnoorijentisanih, sa dugovečnim ili kratkoročnim iskustvom u politici. Njima se pridružuje pet vršioca dužnosti premijera. Već dugi niz godina poverenje građana u parlament i političke stranke kreće se oko deset odsto. Optužen da ne koristi svoju ustavnu ulogu posrednika i koji se u poslednje vreme doživljava ne kao rešenje, već kao deo problema, sam predsednik Klaus Johanis, prema ispitivanju javnog mnjenja koje je naručila Socijaldemokratska partija, dostigao je stopu poverenja od samo 14%. Što je ohrabrilo AUR, nacionalističku partiju u opoziciji, da saopšti da će pokrenuti postupak za suspendovanje Predsednika.