Trostruko obeležavanje 9. Maja u Rumuniji (10.05.2018)
9. Maj je pre svega Dan državne nezavisnosti. Proglašen u Parlamentu 1877., 9. Maj je označavao odvajanje od Otomanske imperije, i postao je kamen-temeljac moderne Rumunije koju su gradili kraljevi Karol I i Ferdinand. Dinastija je povezala svoje ime i za pobedu Ujedinjenih Nacija nad nacističkom Nemačkom. Istoričari kažu da je odluka poslednjeg rumunskog kralja, Mihaja I, o napuštanju alijanse sa Hitlerom od strane Rumunije i da se pridruži tradicionalnim saveznicima, skratila za najmanje šest meseci Drugi svetski rat. Osuđeni od strane komunizma na teror, poniznost i siromaštvo, Rumuni mogu sada zahvaljujući decembarskoj revoluciji, da obeleže Dan Evrope kao njihov dan. Na ovaj dan je došlo do kapitulacije nacizma 1945., i deklaracije kojom je, 1950. godine, francuski ministar inostranih poslova, Robert Šuman, pokrenuo projekat današnje Evropske Unije. U svom obraćanju na prijemu povodom Dana Evrope, predsednik Klaus Johanis je kazao da u Bukureštu još uvek postoje političari koji stavljaju pod znak pitanja ulogu i relevantnost EU, svesno pređu preko beneficija koje ima Rumunija u svosjtvu članice ovog projekta i sugerišu da bi joj bilo bolje van evropske porodice. Klaus Johanis: ,,Ono što ne kažu ovi političari jeste da bez demokratije, pravne države, korektnih zakona ne postoji prosperitet i blagostanje za večinu građana. Pstojale bi beneficije samo za ograničenu grupu koja se nalazi na vlasti. U svom saopštenju, premijreka Viorika Dančila je kazala da Rumunija veruje u evropski projekat i dejstvuje za podržavanje i razvoj ovog projekta. Životni standard Rumuna je bio u konstantnom porastu nakon pristupanja zemlje EU, kaže i šefica predstavništva Evropske komisije u Bukureštu, Anđela Kristea. Ona je, međutim, dodala da Rumunija treba da i dalje ulaže napore za ukidanje Mehanizma za saradnju i verifikaciju kojim Brisel monitorizuje stanje u rumunskom pravosuđu. Anđela Kristea: ,, Rumunija je došla do poslednjih sto metara pred ukidanjem Mehanizma za saradnju i verifikaciju, ali naravno veoma je bitno da nastavi sa progresima koje je postigla poslednjih godina i da se ne zaustavi. Drugi dosije koji nije zatvoren je pristupanje Šengen zoni. Kada je reč o ovom pitanju Rumunija ispunjava sve uslove, radi se o političkoj odluci, dakle, ako, želite, po ovom pitanju Rumunija bi trebalo da učini jedan diplomatski napor. Treći dosije koji još nije okončan je pristupanje Evrozoni. To je i najsloženiji dosije i pozdravljamo odluku Rumunije da ima za cili pristupanje Evrozoni 2014. godine. Šefica evropskog predstavništva u Bukureštu je precizirala da je komunitarna vlada odlučna da podržava Rumuniju na putu pristupanja Evrozoni čak i sa evropskim fondovima.
Bogdan Matei, 10.05.2018, 12:16
9. Maj je pre svega Dan državne nezavisnosti. Proglašen u Parlamentu 1877., 9. Maj je označavao odvajanje od Otomanske imperije, i postao je kamen-temeljac moderne Rumunije koju su gradili kraljevi Karol I i Ferdinand. Dinastija je povezala svoje ime i za pobedu Ujedinjenih Nacija nad nacističkom Nemačkom. Istoričari kažu da je odluka poslednjeg rumunskog kralja, Mihaja I, o napuštanju alijanse sa Hitlerom od strane Rumunije i da se pridruži tradicionalnim saveznicima, skratila za najmanje šest meseci Drugi svetski rat. Osuđeni od strane komunizma na teror, poniznost i siromaštvo, Rumuni mogu sada zahvaljujući decembarskoj revoluciji, da obeleže Dan Evrope kao njihov dan. Na ovaj dan je došlo do kapitulacije nacizma 1945., i deklaracije kojom je, 1950. godine, francuski ministar inostranih poslova, Robert Šuman, pokrenuo projekat današnje Evropske Unije. U svom obraćanju na prijemu povodom Dana Evrope, predsednik Klaus Johanis je kazao da u Bukureštu još uvek postoje političari koji stavljaju pod znak pitanja ulogu i relevantnost EU, svesno pređu preko beneficija koje ima Rumunija u svosjtvu članice ovog projekta i sugerišu da bi joj bilo bolje van evropske porodice. Klaus Johanis: ,,Ono što ne kažu ovi političari jeste da bez demokratije, pravne države, korektnih zakona ne postoji prosperitet i blagostanje za večinu građana. Pstojale bi beneficije samo za ograničenu grupu koja se nalazi na vlasti. U svom saopštenju, premijreka Viorika Dančila je kazala da Rumunija veruje u evropski projekat i dejstvuje za podržavanje i razvoj ovog projekta. Životni standard Rumuna je bio u konstantnom porastu nakon pristupanja zemlje EU, kaže i šefica predstavništva Evropske komisije u Bukureštu, Anđela Kristea. Ona je, međutim, dodala da Rumunija treba da i dalje ulaže napore za ukidanje Mehanizma za saradnju i verifikaciju kojim Brisel monitorizuje stanje u rumunskom pravosuđu. Anđela Kristea: ,, Rumunija je došla do poslednjih sto metara pred ukidanjem Mehanizma za saradnju i verifikaciju, ali naravno veoma je bitno da nastavi sa progresima koje je postigla poslednjih godina i da se ne zaustavi. Drugi dosije koji nije zatvoren je pristupanje Šengen zoni. Kada je reč o ovom pitanju Rumunija ispunjava sve uslove, radi se o političkoj odluci, dakle, ako, želite, po ovom pitanju Rumunija bi trebalo da učini jedan diplomatski napor. Treći dosije koji još nije okončan je pristupanje Evrozoni. To je i najsloženiji dosije i pozdravljamo odluku Rumunije da ima za cili pristupanje Evrozoni 2014. godine. Šefica evropskog predstavništva u Bukureštu je precizirala da je komunitarna vlada odlučna da podržava Rumuniju na putu pristupanja Evrozoni čak i sa evropskim fondovima.
