Treći ovogodišnji rebalans budžeta (24.11.2020)
Po rečima premijera Ludovika Orbana Vlada Rumunije je u ponedeljak usvojila treći rebalans budžeta neophodan zbog rastućih rashoda sa pandemijom novog koronavirusa, isplatom penzija i u ravnoteženjem lokalnih budžeta. Pojavili su se novi izazovi i troškovi zbog pandemije i zakonskih inicijativa koje su uticale na povećanje socijalnih troškova, precizirao je predsednik Vlade Rumunije. Suprotno prolećnim prognozama, budžetski deficit će krajem godine dostizati 9,1% bruto nacionalnog proizvoda, dok će pivreda u ovo vreme zabeležiti pad od 4,2%. Posle poslednjeg ovogodišmjeg rebalansa budžeta, deficit se povećava na više od 19,5 miliardi evra. Dodatna sredstva izdvojiće se iz državnog budžeta za Ministarstvo rada za isplatu penzija, naknada za prinudni odmor i fleksibilano radno veme. Više novca namenjeno je i Ministarstvu zdravlja za borbu protiv Kovida-19. Od skoro 200 miliona evra, jedan deo če se izdvojiti za podsticaj radnika ambulantnih kola koji nisu uživali ovo pravo kao lekari koji se bore sa pandemijom Kovida-19. Ministar za finansije Florin Kacu je dodao da je povećan dorinos Rumunije evropskom naporu za proizvodnju vakcine protiv novog koronavirusa. Dodatna sredstva izdvijiće se i za investicije. Florin Kacu je naglasio da ovaj treći rebalans državnog budžeta stvara uslove za nastavljanje investicija od oko 11 miliardi evra. Za obazovanje i poljoprivredu u rebalansu su pedvidjena dodatna sredstva. Ministarstvu poljoprivrede namjena su sredstva za isplatu obestećenja poljoprivrednicima za produženu sušu. Rebalansom budžeta Ministarstvo odbrane gubi najviše, oko 400 miliona evra. Manja sredstva primiće i Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kresanje budžeta pogadja i Predsedničku administraciju i Poslanički dom.
Daniela Budu, 24.11.2020, 11:53
Po rečima premijera Ludovika Orbana Vlada Rumunije je u ponedeljak usvojila treći rebalans budžeta neophodan zbog rastućih rashoda sa pandemijom novog koronavirusa, isplatom penzija i u ravnoteženjem lokalnih budžeta. Pojavili su se novi izazovi i troškovi zbog pandemije i zakonskih inicijativa koje su uticale na povećanje socijalnih troškova, precizirao je predsednik Vlade Rumunije. Suprotno prolećnim prognozama, budžetski deficit će krajem godine dostizati 9,1% bruto nacionalnog proizvoda, dok će pivreda u ovo vreme zabeležiti pad od 4,2%. Posle poslednjeg ovogodišmjeg rebalansa budžeta, deficit se povećava na više od 19,5 miliardi evra. Dodatna sredstva izdvojiće se iz državnog budžeta za Ministarstvo rada za isplatu penzija, naknada za prinudni odmor i fleksibilano radno veme. Više novca namenjeno je i Ministarstvu zdravlja za borbu protiv Kovida-19. Od skoro 200 miliona evra, jedan deo če se izdvojiti za podsticaj radnika ambulantnih kola koji nisu uživali ovo pravo kao lekari koji se bore sa pandemijom Kovida-19. Ministar za finansije Florin Kacu je dodao da je povećan dorinos Rumunije evropskom naporu za proizvodnju vakcine protiv novog koronavirusa. Dodatna sredstva izdvijiće se i za investicije. Florin Kacu je naglasio da ovaj treći rebalans državnog budžeta stvara uslove za nastavljanje investicija od oko 11 miliardi evra. Za obazovanje i poljoprivredu u rebalansu su pedvidjena dodatna sredstva. Ministarstvu poljoprivrede namjena su sredstva za isplatu obestećenja poljoprivrednicima za produženu sušu. Rebalansom budžeta Ministarstvo odbrane gubi najviše, oko 400 miliona evra. Manja sredstva primiće i Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kresanje budžeta pogadja i Predsedničku administraciju i Poslanički dom.
Sa druge strane Fiskalni savet ocenjuje da će ove godine budžetski deficit Rumunije biti od 9,8%, za 0,7 indeksnih poena veći od prognoze Ministarstva za finansije. Po oceni Fiskalnog saveta položaj javnih finansija na kraju godine je veoma važan jer predstavlja polaznu tačku za izradu državnmog budžeta za 2021. godinu. Savet smatra da je prestrukturacija troškova neophodna, ali i budžetskih prihoda proširenjem poreske osnovice,boljim prikupljanjem poreza i većom apsorpcijom evropskih fondova.