Stroge mere nove rumunske vlade (31.12.2020)
Finansijska strogost novog liberalnog premijera Rumunije, Florina Kacua, dokazana je, kako se i očekivalo, odmah posle inauguracije. Koaliciona vlada Nacionalne liberalne stranke (PNL), USR-PLUS-a i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), odlučila je u sredu hitnom uredbom da plate budžetlija ne budu povećane iduće godine, već, kao i svi dodaci, ostaju na ovomesečnom nivou. Odluka se odnosi na plate svih zaposlenih u javnoj centralnoj i lokalnoj administraciji, uključujući i zvaničnike. Ista odluka predvidja da se za godinu dana odloži isplatu takozvanih specijalnih penzija gradonačelnicima, koje inače ne poštuju princip doprinosa penzijskom osiguranju. Vlada je usvojila ove mere da bi troškove držala pod kontrolom i povećala investicije, objasnio je premijer. Za 2021. godinu on je postavio cilj budžetskog deficita od 7% bruto društvenog proizvoda, što će, prema uredbi, predstaviti budžetsku štednju u iznosu od preko tri miljarde evra. Vladina hitna uredba predvidja još mere za podršku kompanija u turističko-ugostiteljskoj oblasti HoReCa, isplatu novca za tehnološki višak i 41,5 procenata zarade osoblja koje radi. Drugom hitnom uredbom rumunska vlada produžila je za još tri meseca period u kojem dužnici pogodjeni efektima pandemije Kovida-19 mogu zahtevati od banaka odlaganje plaćanja rata, do najviše devet meseci.
Bogdan Matei, 31.12.2020, 13:27
Iz opozicije, predsednik Nacionalnog Odbora Socijaldemokratske partije (PSD), Vasile Danku, ocenjuje da Kacuov tim donosi antisocijalne mere, ističući da sva predizborna obećanja koalicionih stranaka da stanovništvo nece pretrpeti dodatnu štetu u ovom kriznom periodu, bila su samo prazne reči. Nezavisno od političkih igara, sindikati zdravstva u Rumuniji poručili su vlastima da će plafoniranje plata pogoditi upravo zaposlene koji su u prvoj liniji borbe protiv pandemije. Nezadovoljni zamrzavanjem plata su i zaposleni Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su njihovo mišljenje preneli resornom ministru Lucijanu Bodeu, a proteste u celoj zemlji najavili su i matičari.
Gradjane iritira i nedavno saopštenje Stalne izborne Komisije da će političke formacije zahtevati povraćaj novca za troškove povodom ovogodišnjih izbora, u visini od preko 30 miliona evra, to jest četiri puta više u odnosu na izbore održane 2016. I to u uslovima u kojima je na decembarskim parlamentarnim izborima izašlo manje od jedne trećine birača, a samo 9 odsto rumuna izjavljuje da ima poverenje u stranke, što čini njihov legitimitet sumnjivim.
