Stogodišnjica Velikog ujedinjenja zemlje (03.12.2018)
1 Decembra Rumunija je obeležila sto godina od formiranja nacionalne unitarne države. Povodom Nacionalnog praznika I Stogodišnjice ujedinjenja održano je skoro 450 prigodnih manifestacija. Uprkos hladnom vremenu, najhladnijem decembrarskom danu u poslednjih 60 godina, više stotina hiljada naših državljana proslavili su praznik. U Bukureštu je pre podne održana najveća vojna parada poslednjih decenija, jedinstven dogadjaj za ljude koji su prošli ispod Trijumfalne kapije sa borbenom tehnikom. Medju 4000 vojnika koji su defilovali bili su i vojnici iz 20 savezničkih i partnerskih zemalja. U okviru vojne tehnike predstavljene su i protivvazdušne rakete Petriod i oklopna vozila Piranja 5, transporteri sa maksimalnom oklopnom zaštitom koji će se od ove godine proizvoditi u Rumuniji.
Roxana Vasile, 03.12.2018, 11:08
Pažnja je po podne preusemrena na grad Alba Julija, gde je 1.Decembra 1918. godine proglašeno ujedinjenje Transilvanije sa Rumunijom. U ovom gradu je takodje održana vojna parada, najveća od kada se organizuju slične manifestacije u ovom gradu. Patrijarh Rumunske Pravoslavne crkve Danijel i patrijarh Jerusalima Teofil III služili su svetu službu u Katedrali ujedinjenja u Alba Juliji, a predsednik države Klaus Johanis otvorio Most ujedinjenja I Spomenilk Velikog ujedinjenja. U Alba Juliju doputovali su ljudi iz svih krajeva Rumunije i inostranstva. Ovde su igrom, pesmom i narodnom nošnjom obeležili istorijsko ujedinjenje. Nije izostalo ni ,,malo ujedinjenje kuvara koji su spremili više desetina hiljada porcija za sve koji su doputovali u Alba Juliju, gradu koji je proglasen velikom pešačkom zonom. Veće je završeno spektakularnim vatrometom. U gradu Ujedinjenja održan je i 21 Kongres rumunske duhovnosti čiji je glavni zadatak jačanje jedinstva Rumuna u zemlji sa Rumunima iz istorijskih zajednica i Rumunima koji iz ekonomskih razloga žive van granica zemlje. Rumunski kulturni institut i rumunske diplomatske misije organizovali su kulturne manifestacije u inostranstvu za našu dijasporu. Predsednik Klaus Johanis poziva sve Rumune iz zemlje i inostranstva da ujedinjeni oko vrednosti poput demokratije, slobode I ravnopravnosti pred zakonom zajedno grade Rumuniju narednog veka. Premijerka Viorika Dančila izrazila je želju da u drugom veku postojanja naše zemlje, sledeći primer osnivaca, Rumuni ostvare strateške državne projekte.
