Sprečavanje pronevera evropskih fondova
Rumunija je članica komunitarne organizacije koja je izvestila o najvećem broju pronevera evropskih fondova u periodu 2014-2018, ističe se u izveštaju Evropske komisije koji je baziran na podacima Kancelarije Evropske unije za sprečavanje pronevera evropskog novca (OLAF). Tačnije, naša zemlja je zadnjih pet godina izvestila o 477 slučajeva nepravilnosti, što predstavlja jednu trećinu ukupnog broja pronevera evropskog novca zabeleženih na evropskom nivou. Posle Rumunije, nalaze se Poljska, Madjarska i Italija, dok Belgija, Luksemburg i Malta su izvestile o samo jednom slučaju nepravilnosti sa evropskim sredstvima u istom vremenskom period.
Daniela Budu, 14.10.2019, 12:39
Rumunija zauzima, istovremeno, i jedno od čelnih mesta po ukupnoj svoti proneverenih sredstava. Prema Kancelariji Evropske unije za sprečavanje proneverea evropskih fondova, naša zemlja se nalazi na drugom mestu sa više od 62 miliona proneverenih evra, u uslovima u kojima je zadnjih pet godina Evropska unija dodelila Rumuniji otprilike 14 milijardi evra. Na prvom mestu nalazi se Poljska sa 110 miliona proneverenih evra, dok na ostalim mestima su Francuska, Bugarska, Italija i Madjarska.
I prošle godine Rumunija je izvestila o najvećem broju nepravilnosti sa evropskim sredstvima, to jest 114, koji je bio veći od 18 miliona evra I predstavio jednu trećinu ukupnog broja proneverenih fondova na evropskom nivou. Dok u Poljskoj, zemlji sa najviše proneverenih evropskih sredstava, broj nepravilnosti je znatno opao, u Rumuniji je njihov broj svakom godinom bio veći, precizira Kancelarija Evropske unije za sprečavanje pronevera evropskih fondova. Inače, evropske vlasti su saopštile da je broj prevara sa evropskim sredstvima opao na nivou unije, ali se koncentrisao i povećao u malom broju država. Prevare zabeležene u sedam komunitarnih zemalja- u Italiji, Rumuniji, Portugalu, Španiji, Bugarskoj, Francuskoj i Litvaniji, premašuju 70 odsto ukupnog broja sredstava proneverenih prošle godine na nivou cele Unije.
U istom izveštaju Evropske kancelarije za sprečavanje pronevera evropskog novca, ističe se da u 2018. godini nepravilnosti o kojima su izvestile samo dve zemlje- Rumunija i Italija- predstavile su 61 odsto ukupnog broja pronevera na evropskom nivou. Najviše nepravilnosti zabeležene su u oblastima poljoprivrede i seoskog razvoja.
Očekuje se da broj pronevera evropskih fondova opada u narednim godinama, s obzirom da bi trebalo da Evropsko Javno Tužilaštvo (EPPO) postane operacionalno do kraja 2020. godine. Ova nezavisna institucija će se baviti istragom, pokretanjem krivičnog postupka i sankcionisanje prevara u postupanju sa sredstvima budžeta Evrospke unije, kao što su korupcija ili trasnacionalna pronevera poreza na dodatnu vrednost u visini od preko 10 miliona evra. Evropskim Javnim Tužilaštvom rukovodiće rumunka Laura Kodruca Koveši, koja je prošlog meseca dobila podršku Evropskog Parlamenta i Saveta Evropske unije. Do sada su se Evropskom Javnom Tužilaštvu pridružile 22 komunitarne zemlje, uključujući i Rumuniju.
