Šengen, odlučujuća nedelja (05.12.2022)
Rumunija će za nekoliko dana saznati da li će se pridružiti šengenskoj zoni, nakon što je godinama stavljena na listi čekanja. Osnovana 1995. godine, ova oblast obezbeđuje slobodno kretanje evropskih građana, ali i robe u 26 zemalja starog kontinenta“: 22 zemlje koje su deo komunitarnog bloka i četiri zemlje koje nisu članice EU – Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn. Iako je članica Evropske unije od 2007. godine, ulazak Rumunije u Šengen su u martu 2011. blokirale neke zemlje članice, uključujući Austriju, Finsku, Švedsku i Holandiju. Tokom desetak godina države koje su se suprostavljale motivisale su ovaj stav govoreći da Bukurešt ima problema sa pravosudnim sistemom i korupcijom. Zajedno sa Bukureštom, povoljan odgovor ove nedelje očekuju Sofija i Zagreb. Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove, koji je zakazan za četvrtak u Briselu, doneće odluku o tome. U roku od nekoliko meseci, najvažniji protivnici prihvatanja ulaska Rumunije promenili su svoje mišljenje. Nakon snažnih signala iz Berlina i Pariza, Finska, Švedska i Holandija, zajedno sa Parlamentom i Evropskom komisijom, potvrdile su i ispunjenje tehničkih razmatranja i napredak u poštovanju vladavine prava. Ali potreban je konsenzus a obeshrabrujuće informacije stižu iz Austrije, koja je tražila da se glasanje za pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu ne stavi na dnevni red Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove. Ministar unutrašnjih poslova iz Beča Gerhard Gartner izjavio je nedavno u intervjuu za Kurier da za njegovu zemlju u ovom trenutku ima smisla samo uključivanje Hrvatske u evropski prostor slobodnog kretanja. Prema njegovim rečima, Rumuni i Bugari bi i dalje imali problema sa zaštitom spoljnih granica, odbijanjem azilanata i njihovom raspodelom. Međutim, Švedska se založila za pristupanje Rumunije. I holandska vlada saopštila je da će Parlament u Hagu dati zeleno svetlo za prijem Rumunije i Hrvatske. Vlada Holandije, ima međutim, zamerke na Bugarsku zbog korupcije i problema oko nepoštovanja vladavine prava. Premijer Rumunije, Nikolae Čiuka, i ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, pozdravio je u petak pozitivnu ocenu Holandije u korist pristupanja Rumunije Šengenu: Pozdravljam priznanje holandske vlade da je Rumunija spremna da se pridruži Šengenu, kao ključni korak ka postizanju ovaj cilj, omogućen kroz dijalog i saradnju. Holandija je cenjeni partner naše zemlje“, napisao je Nikolae Čiuka na Tviteru. Bogdan Auresku je sa svoje strane preneo da je to rezultat intenzivnog dijaloga u poslednjem periodu i veoma dobre tehničke pripreme Rumunije.
Leyla Cheamil, 05.12.2022, 13:47
Rumunija će za nekoliko dana saznati da li će se pridružiti šengenskoj zoni, nakon što je godinama stavljena na listi čekanja. Osnovana 1995. godine, ova oblast obezbeđuje slobodno kretanje evropskih građana, ali i robe u 26 zemalja starog kontinenta“: 22 zemlje koje su deo komunitarnog bloka i četiri zemlje koje nisu članice EU – Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn. Iako je članica Evropske unije od 2007. godine, ulazak Rumunije u Šengen su u martu 2011. blokirale neke zemlje članice, uključujući Austriju, Finsku, Švedsku i Holandiju. Tokom desetak godina države koje su se suprostavljale motivisale su ovaj stav govoreći da Bukurešt ima problema sa pravosudnim sistemom i korupcijom. Zajedno sa Bukureštom, povoljan odgovor ove nedelje očekuju Sofija i Zagreb. Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove, koji je zakazan za četvrtak u Briselu, doneće odluku o tome. U roku od nekoliko meseci, najvažniji protivnici prihvatanja ulaska Rumunije promenili su svoje mišljenje. Nakon snažnih signala iz Berlina i Pariza, Finska, Švedska i Holandija, zajedno sa Parlamentom i Evropskom komisijom, potvrdile su i ispunjenje tehničkih razmatranja i napredak u poštovanju vladavine prava. Ali potreban je konsenzus a obeshrabrujuće informacije stižu iz Austrije, koja je tražila da se glasanje za pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu ne stavi na dnevni red Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove. Ministar unutrašnjih poslova iz Beča Gerhard Gartner izjavio je nedavno u intervjuu za Kurier da za njegovu zemlju u ovom trenutku ima smisla samo uključivanje Hrvatske u evropski prostor slobodnog kretanja. Prema njegovim rečima, Rumuni i Bugari bi i dalje imali problema sa zaštitom spoljnih granica, odbijanjem azilanata i njihovom raspodelom. Međutim, Švedska se založila za pristupanje Rumunije. I holandska vlada saopštila je da će Parlament u Hagu dati zeleno svetlo za prijem Rumunije i Hrvatske. Vlada Holandije, ima međutim, zamerke na Bugarsku zbog korupcije i problema oko nepoštovanja vladavine prava. Premijer Rumunije, Nikolae Čiuka, i ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, pozdravio je u petak pozitivnu ocenu Holandije u korist pristupanja Rumunije Šengenu: Pozdravljam priznanje holandske vlade da je Rumunija spremna da se pridruži Šengenu, kao ključni korak ka postizanju ovaj cilj, omogućen kroz dijalog i saradnju. Holandija je cenjeni partner naše zemlje“, napisao je Nikolae Čiuka na Tviteru. Bogdan Auresku je sa svoje strane preneo da je to rezultat intenzivnog dijaloga u poslednjem periodu i veoma dobre tehničke pripreme Rumunije.