Sećanje na temišvarsku revoluciju (18.12.2019)
18. decembra 1989. godine u Temišvaru, najvećem banatskom gradu, opresivni komunistički režim otvorio je vatru na mlade demonstrante na stepenicama Pravoslavne katedrale. Pre 30 godina tadašnja državna bezbednost, režimska politička policija, ukrala je iz Županijske bolnice 43 beživotna tela sa namerom da ih kremira i izbriše tragove zločina. Mnogi komentatori tvrdili su da početak kraja komunističkog režima nije slučajno počeo u Temisvaru. Grad je bio na korak od slobodnog sveta. Antene omogučile su praćenje tv emisija iz Titove Jugoslavije i Madjarske, koja je važila u to vreme za najveseliju logorsku baraku. Istorija je banačanima, čak i u vreme habzburške Austro-ugarske gajila gradjanske reflekse i transetničku solidarnost.
Bogdan Matei, 18.12.2019, 16:53
Oko nekolicine solidarnih ljudi sa sveštenikom madjarske nacionalnosti Laslom Tekešom, koga su vlasti želele da proteraju iz Temišvara, stvoreno je jezgro gradske pobune. Na spisku ubijenih nalazila su se ne samo rumunska već i madjarska, nemačka ili srpska imena. Baš u to vreme diktator Nikolaje Čaušesku je otputovao u posetu Iranu, poslednju zemlju koja je primila jednog despota kao šefa države.
20. decembra kada je zemlja još bila socijalistička i nije verovala da može postati nešto drugo, Temišvar je već bio grad oslobodjen od komunizma. Oslobodili su grad ljudi koji su posle višedecenijskog poniženja, gladi i hladnoće pobedili strah. Vojska je odbila da puca u ljude i povukla se u kasarne. Prvi oficir koji je prešao na stranu revolucionara Viorel Oanča postao je dve godine kasnije gradonačelnik Temišvara. 21. decembra 1989. godine temišvarska pobuna proširila se i na Arad, Kluž, Sibiju ili Brašov, gde su organi reda otvorili vatru na demonstrante.
21.decembra Čaušesku je sazvao miting podrške koji se pretvorio u protest protiv njegove diktature. Pod pritiskom stotine hiljada demonstranata, diktator je pokušao da pobegne helikopterom, ali su on i njegova supruga uhašpeni, osudjeni po kratkom postupku i streljani 25. decembra u kasarni u Trgovištu. Rumunija je bila jedina srednjoevropska i istočnoevropska država u kojoj je za svrgavanje komunističkog režima plaćena krvava cena, a Temišvar proglasen mučeničkim gradom.
