Sastanak za Ukrajinu u Saudijskoj Arabiji
Zvaničnici iz vise od 40 zemalja širom sveta analizirali su, na sastanku iza zatvorenih vrata u Saudijskoj Arabiji, moguća rešenja za okončanje sukoba između Rusije i Ukrajine. Rijad je posebno želeo da u tim razgovorima učestvuju Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika, zemlje koje zajedno sa Rusijom čine grupu BRIKS. Prema Kijevu, razgovori u Džedi nisu bili nimalo laki.
Daniela Budu, 07.08.2023, 12:39
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je ukrajinska delegacija predstavila svoj mirovni plan u deset tačaka, koji predviđa potpuno povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske teritorije. Sa svoje strane, šef predsedničke administracije u Kijevu Andri Ermak smatra da je na sastanku ponovo potvrđena podrška zemalja učesnica principu nepovredivosti granica. On je rekao da su izneta različita mišljenja u vezi sa ključnim principima ukrajinske formule mira, medjutim svi prisutni izrazili su privrženost svojih zemalja principima Povelje UN, uključujući međunarodno pravo i poštovanje suvereniteta.
Pored toga, naveo je šef predsedničke kancelarije, predstavnici ukrajinske delegacije razgovarali su o odbrani, bezbednosnim garancijama, investicijama, značaju održavanja globalnog samita za mir, kao i o sporazumu o žitaricama“. Rusija nije učestvovala na samitu, ali je Kremlj rekao da će pratiti pregovore. Rumunija, koju u Saudijskoj Arabiji predstavljao bivši ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku, trenutno predsednički savetnik, izrazila je čvrstu podršku formuli mira koju je predložio predsednik Volodimir Zelenski. Svaki budući mir mora garantovati bezbednost Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica i slobodu da nastavi svoje suverene izbore bez zadiranja. Rumunija će biti uz Ukrajinu sve dok je potrebno da pobedi u ovom ratu“, rekao je Bogdan Auresku.
Podsećamo, poslednja runda rusko-ukrajinskih mirovnih pregovora održana je u martu prošle godine u Istanbulu. Nakon toga, Kijev je sve pregovore sa Moskvom uslovio potpunim povlačenjem ruskih trupa iz Ukrajine i obnavljanjem njenih međunarodno priznatih granica.Osim toga, Kijev traži osnivanje posebnog medjunarodnog suda za kažnjavanje zločina agresije koji se pripisuju ruskim vojnim snagama, garantujući bezbednost nuklearnih elektrana i dodatne bezbednosne garancije u evroatlantskom području. Sa svoje strane, Rusija tvrdi da je spremna za mirovne pregovore, ali traži od Kijeva da prizna nove teritorijalne realnosti“, što se odnosi na teritorije koje su okupirale ruske vojne snage.
Godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru pružilo bi još jednu priliku Ukrajini da iznese svoje argumente. Ukrajina se takođe nada, da će ove jeseni održati samit kako bi ojačala podršku svog mirovnog plana u deset tačaka, u nadi da će on biti osnova svakog budućeg sporazuma.
