Rumunsko- srpska saradnja u prvom planu
Jedan od malobrojnih suseda sa kojima Srbija nije nikada bila u ratu i jedna od samo pet zemalja članica Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova, je Rumunija, ocenjuje srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je četvrtak posetio Bukurešt. Za vreme razgovora sa njegovim rumunskim kolegom Klausom Johanisom i sa ostalim ključnim političkim zvaničnicima, Vučić je pohvalio kvalitet bilateralnih odnosa i odnosio se na široku lepezu dosijea, od prava manjina do privrede i od infrastrukture do turizma.
Bogdan Matei, 09.03.2018, 12:29
I predsednik Johanis je ocenio da su u ovom trenutku odnosi izmedju Rumunije i Srbije veoma dobri i obećao da će zajedno sa svojim kolegom dejstvovati za podstrekivanje privredne saradnje. Što se tiče pitanja Kosova- bivše srpske pokrajine sa većinskim albanskim stanovništvom, koje je proglasilo nezavisnost od Beograda pre 10 godina, šef rumunske države je ga okvalifikovao kao veoma komplikovano. Johanis je rekao da rešavanje ovog pitanja će predstaviti ogroman korak na putu evropskih integracija za celu zonu Zapadnog Balkana, a pristupanje Srbije Uniji će se desiti samo nakon razjašnjenja odnosa izmedju Beograda i Prištine. Klaus Johanis: «Rešenje ne može biti nametnuto spolja, ali o njemu se može raspraviti sa odgovornim činiocima. Bilo koje rešenje će biti pronadjeno, ono treba da bude veoma korektno, da zadovolji sve strane i ne mogu zamisliti rešenje za Kosovo koje Srbi odbacuju, kako ne mogu zamisliti rešenje za Kosovo koje odbacuju sve zainteresovane strane.»
Sa svoje strane, Aleksandar Vučić je izjavio: «Zahvalan sam predsedniku Klausu Johanisu i rumunskom narodu za podršku koju Rumunija pruža Srbiji na evropskom putu, ali i za želju da bude postignut kompromis kada je reč o Kosovu. Za nas, ovo je veoma važno pitanje, ali potrudićemo se da pronadjemo kompromisno rešenje.»
Presdednik Vučić je još obećao da će se vlasti u Beogradu potruditi da pomognu rumunskoj zajednici u Srbiji. Već davno ovo je senzibilna tema za sve visoke zvaničnike u Bukureštu, bez obzira na političku boju. A razlog su dramatične razlike u načinu na koji Srbi postupaju, s jedne strane, prema otprilike 30.000 pripadnika rumunske manjine u Vojvodini, koja, u glavnom, uživa prava na evropskim standardima, a sa druge prema nekoliko stotina hiljada Rumuna u Timočkoj Krajini, kojima nije priznat ni rumunski identitet. Dvojica šefova država odnosili su se i na pitanje medjupovezivanja Rumunije i Srbije u oblastima energetike i saobraćaja, teme o kojima je predsednik Vučić razgovarao i sa premijerkom Viorikom Dančilom i šefovima dva doma rumunskog parlamenta, Kalinom Popesku-Taričanuom i Livijuom Dragneom.
