Rumunska škola posle pandemije (24.05.2021)
Mala i velika matura održaće se po utrdjenim datumima uz fizičko prisustvo, bez obzira na epidemiološku situaciju, izjavio je ministar obrazovanja Sorin Kampeanu. On je precizirao da su za malu i veliku maturu ogranizovana dva roka za polaganje ispita. Mala matura za učenike osmog razreda počinje 22. juna. Učenici, koji fizički ne mogu da prisustvuju u prvom roku, ispit male mature polagaće nakon 2 nedelje od ovog datuma. Prvi rok za polaganje Velike mature počinje 28. juna, a drugi će biti organizovan sredinom avgusta. Štaviše, Sorin Kampeanu je izjavio da na početak nove školske godine, 13. septembra 2021-2022. uz fizičko prisustvo učenika, gleda sa optimizmom. Do tada, Ministarstvo Obrazovanja podstiče organizovanje letnjih kampova u kojima će se izvoditi dopunska nastava kako bi se nadoknadilo gradivo. U medjuvremenu u Rumuniji samo 7% učenika od ukupnog broja i dalje pohadja online nastavu, nakon što je sredinom prošle nedelje skoro 100.000 učenika niži i starijih razreda ponovo otpočelo fizicku nastavu u osnovnim školama. Povratak učenika u škole omogućila je mala stopa infekcije Kovid-om-19 u svim okruzima u zemlji, koja je pala ispod 1. slučaja na 1000. stanovnika. Prema zvaničnim podacima, prošle nedelje je potvrdjeno 270 slučajeva infekcije novim koronavirusom od 2,7 miliona učenika koji su pohadjali nastavu u školi. Podaci ukazuju i da je 55.000 učenika starosti 16,17 i 18 godina vakcinisano protiv Kovida-19.
Daniela Budu, 24.05.2021, 13:58
Mala i velika matura održaće se po utrdjenim datumima uz fizičko prisustvo, bez obzira na epidemiološku situaciju, izjavio je ministar obrazovanja Sorin Kampeanu. On je precizirao da su za malu i veliku maturu ogranizovana dva roka za polaganje ispita. Mala matura za učenike osmog razreda počinje 22. juna. Učenici, koji fizički ne mogu da prisustvuju u prvom roku, ispit male mature polagaće nakon 2 nedelje od ovog datuma. Prvi rok za polaganje Velike mature počinje 28. juna, a drugi će biti organizovan sredinom avgusta. Štaviše, Sorin Kampeanu je izjavio da na početak nove školske godine, 13. septembra 2021-2022. uz fizičko prisustvo učenika, gleda sa optimizmom. Do tada, Ministarstvo Obrazovanja podstiče organizovanje letnjih kampova u kojima će se izvoditi dopunska nastava kako bi se nadoknadilo gradivo. U medjuvremenu u Rumuniji samo 7% učenika od ukupnog broja i dalje pohadja online nastavu, nakon što je sredinom prošle nedelje skoro 100.000 učenika niži i starijih razreda ponovo otpočelo fizicku nastavu u osnovnim školama. Povratak učenika u škole omogućila je mala stopa infekcije Kovid-om-19 u svim okruzima u zemlji, koja je pala ispod 1. slučaja na 1000. stanovnika. Prema zvaničnim podacima, prošle nedelje je potvrdjeno 270 slučajeva infekcije novim koronavirusom od 2,7 miliona učenika koji su pohadjali nastavu u školi. Podaci ukazuju i da je 55.000 učenika starosti 16,17 i 18 godina vakcinisano protiv Kovida-19.
Ministar Kampeanu izrazio je uverenje da je jedna od stvari koja je dobijena od pandemije poboljšanje digitalnih veština učenika i nastavnika, kao i podizanje svesti o značaju i ulozi digitalne nastave, gde je neophodna. Takodje ministar obrazovanja obratio je pažnju i na gubitke obrazovnog sistema: ,,Pored gubitka koji se odnose na obrazovanje, bilo je poteškoća u pogledu socio-emocionalnih poremećaja, ankcioznosti, elementi koji su prisutni nakon ovog perioda krize u Rumuniji kao u bilo kojoj drugoj zemlji. Tačno je, gubici su veliki i ne mogu biti nadoknadjeni u ovih 5. nedelja koje su ostale do kraja školske godine. Ali mora se pokušati, udedjen sam da nema nastavnika koji može da zamisli da će se nadoknaditi mnogi meseci u samo nekoliko nedelja. Ovaj oporavak treba da se gradi postepeno”, izjavio je ministar obrazovanja.
Sto se tiče profesora oni i dalje predstavljaju najveću socijalno-profesionalnu vakcinisanu kategoriju. Zvanični podaci ukazuju da je do sada vakcinisano 160.000 profesora i nastavnika, a ministar prosvete najavljuje da ima u vidu organizovanje mobilnih timova za vakcinaciju, posebno u ruralnim sredinama u kojima je stopa imunizacije prosvetnih radnika niža nego u urbanoj sredini.
