Rumunska pomoć ukrajinskim izbeglicama (16.03.2022)
Više od 3 miliona ljudi je napustilo Ukrajinu posle ruske agresije na ovu zemlju, dok su se mnogi sklonili od ratnih stahota u unutrašnjost zemlje. Od tri miliona izbeglica skoro polovina su deca. Poljska je primila najveći broj izbeglih Ukrajinaca, skoro 1,8 miliona, dok su se druge izbeglice uputile ka Republici Moldaviji i Rumuniji. Rumunsku granicu je prešlo skoro pola miliona izbeglica, večina u tranzitu ka zapadnoj Evropi. Zbog nastavljanja ruske invazije, vlasti u Bukureštu spremaju se za još veći talas izbeglica. Vlada u rumunskoj prestonici javila je da želi da otvori još dva cetra za prikupljanje i transport humanitarne pomoći Ukrajini, pored postojećeg u Sučavi, na severoistoku zemlje. Prvi centar postaće operativan u Sigetu Marmacijej, na severozapadu, a drugi u Isakči, dunavskoj luci. Oba ova centra su istovremeno i granični prelazi prema Ukrajini. U gradu Isakča premijer Rumunije Nikolaje Čuka je izjavio da se razmatra mogućnost uvodjenja dva nova trajekta kako bi izbeglice lakše prešle granicu: ,,Preko granice se nalaze ukrajinske izbeglice koje čekaju da napuste zemlju. Razgovarali smo o procesiranju i transportu u vreme većeg priliva izbeglica. Samo sa jednim trajektom jasno je da ne možemo obezbediti veći priliv. Saznao sam da Ministarstvo saobraćaja može obezbediti dva trajekata kako bi se osigurao brži prelazak reke.“
Roxana Vasile, 16.03.2022, 11:20
U Rumuniji ukrajinske izbeglice uživaju prava na sve lekarske usluge i zdravstvene programe kao i rumunski državljani. U celoj zemlji postoje 3000 slobodnih mesta za ranjenike i izbeglice kojima su potrebne hirurške intervencije. U Bukureštu Glavna železnička stanica je postala jedan pod najvažnijih centara za pomoć izbeglicama. Mnoge izbeglice dolaze vozom i ne znaju kuda da se upute. Predstavnici grada i volonteri obezbedjuju izbeglicama hranu i privremeni smeštaj. Prema jednoj analizi, više od 50 % stanovnika Rumunije učetsvovalo je na neki način u akcijama podrške izbeglica, a 8 od 10 ispitanika smatra da se Rumunija dokazala proaktivnom u akciji pomoći. Ne traba zaboraviti ni nevladini sektor koji je pokrenuo nove kampanje pomoći izbeglicama. ,,Neverovatna je brzina sa kojom su se, od samog izbijanja rata u Ukrajini, asocijacije, organizacije i stanovnici Rumunije organizovali i prikupili hranu, osigurali saobraćajne usluge, smeštaj i prevode na ukrajinskom jeziku“, navodi se u studiji, i dodaje da je 55% Rumuna izrazilo pesimizam u vezi sa sustrašnjicom i bezbednoću susedne države.
