Rumunska podrška reformama u Republici Moldaviji

Dramatično podeljena izmedju nostalgičara za sovjetskom epohom, sa jedne strane, i pristalica zapadnoevropskih vrednosti sa druge, Republika Moldavija generiše političke vektore po meri. Rezultati izbora doveli su do komplikovane kohabitacije filoruskog predsednika Igora Dodona i proevropske heterogene vlade predvodjene demokratom Pavelom Filipom. Posle inauguracije, Dodon je tri puta, u poslednjih šest meseci, posetio Moskvu, dok se Filip oseća mnogo lagodnije u Bukureštu, Briselu ili Strazburgu.

Warning: Trying to access array offset on null in /home/web/rri.ro/public/wp-content/themes/rri/template-parts/content.php on line 98
Bogdan Matei, 27.06.2017, 11:10

Dramatično podeljena izmedju nostalgičara za sovjetskom epohom, sa jedne strane, i pristalica zapadnoevropskih vrednosti sa druge, Republika Moldavija generiše političke vektore po meri. Rezultati izbora doveli su do komplikovane kohabitacije filoruskog predsednika Igora Dodona i proevropske heterogene vlade predvodjene demokratom Pavelom Filipom. Posle inauguracije, Dodon je tri puta, u poslednjih šest meseci, posetio Moskvu, dok se Filip oseća mnogo lagodnije u Bukureštu, Briselu ili Strazburgu.

Potpisivanje sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom pre tri godine iritiralo je Moskvu, koja je stavila embargo na proizvode iz Kišinjeva. Ni zapadni parlamentarci nisu ostali ravnodušni prema korupciji u Moldaviji i nestanku jedne milijarde dolara iz moldavskog bankarskog sistema, odnosno skoro 15% bruto nacionalnog proizvoda. Strahujući da bi mogli da bace novac u crnu rupu, Evropska unija, Medjunarodni Monetarni Fond ili Svetska banka suspendovali su privremeno kreditne linije Kišinjevu. Rumunija je u to vreme bila jedina država spremna da odobri susednoj državi pozajmicu u visini od 150 miliona evra, sa rokom otplate od 4,5 godine i preferencijalnom kamatnom stopom od 1,45%.

Premijer Moldavije, koji je u ponedeljak prisustvovao sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, priznao je našem izvestaču iz Strazburga da je podrška Bukurešta administraciji u Kišinjevu bila od izuzetne važnosti: ,,Podrška Rumunije je za nas veoma važna i želim da ovim putem prenesem zahvalnost našim prijateljima iz Bukurešta, jer mi osećamo njihovu podršku ne samo sada u Savetu Evrope, već svakodnevno. Kada je Republika Moldavija prolazila kroz najteži period, kada nismo imali deblokirana fondove, Rumunija nam je prva odobrila pozajmicu za naš povratak na normalni put. Važna za nas je bila i pomoć za renoviranje i izgradnju nekoliko stotina dečijih obdaništa, kao i poklanjanje školskih autobusa. Mislim, medjutim, da je za nas najvažnija dosledna podška Rumunije našem evropskom putu.

Ova podrška je spoljnopolitička konstanta Rumunije. Formirana na delu istočnih rumunskih teritorija koje su aneksirane Sovjetskom Savezu 1940.godine, Republika Moldavija je proglasila nezavisnost 27. avgusta 1991. godine posle raspada Sovjetskog Saveza. Rumunija je bila prva država koja je istog dana priznala državnost novog suseda. Od tada, bez obzira na političku boju moldavskih vlada, Rumunija je bila dosledni advokat i pristalica nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i evropske integracije Republike Moldavije.