Rumunska antikomunistička revolucija (22.12.2016)
Svečanosti obeležavanja rumunske revolucije od pre 27godina nastavljene su u četvrtak u Bukureštu i u brojnim gradovima zemlje. U Poslaničkom domu je organizovana svečana sednica posvećena obeležavanju 27 godina od izbijanja revolucije, a na mestima na kojima su poginuli borci za slobodu, održane religiozne službe predi to pred Spomenikom herojima revolucije, Rusmunskom televizijom i Radidifuzijom. O 22. decembru 1989. godine govori se kao o ,,danu trijumfa’’. Trijumf koji je skupo plaćen krvlju stotina demonstranata. Podsećamo slušaoce da je iskra revolucije krenula iz Temišvara, grada koji je imao hrabrost da prvi prkosi komunističkim vlastima i proglasi slobodu 21.decembra. Posle neuspelog, pokušaja da privuče ,,narodne mase u centru Bukurešta i posle burne noći, izmedju 21. i 22. decembra, kada su vojne, policijske i bezbednosne snage ubile 50 demonstranata, pod pritiskom narodnih masa diktator Nikolaje Čaušesku je bio primoran da napusti Bukurešt. Raspuštanje državnih struktura, koalizacija vojske sa stanovnicima, hapšeje Elene i Noklaja Čauseskua zauzimanje sedišta Televizije i Radia bili su važni faktori koji su omogučili početak procesa pretvaranja rumunskog društva. Prelazni savet Fronta nacionalnog spasa odlučio je da se odustane od rukovodeće uloge jedinstvene političke partije, da se uvede demokratski višepartijski sistem, organizuju slobodni izbori u aprilu, da se predvidi nezavisnost, zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, da se napravi novi ustav, promoviše slobodna inicijativa u privredi, podrži mala seoska proizvodnja, poštuju prava i slobode nacionalnih manjina, ljudska prava i slobode i zemlja da se priključi procesu izgradnje jedne ujedinjene Evrope.
Daniela Budu, 22.12.2016, 12:26
Trijumf 22. decembra zasenili su diverzantski elementi i lojalne snage komunističkog režima koje su otvorile vatru u Bukureštu i ubile preko 500 osoba-vojnika i civila. Svedoci ovih dogadjaja sećaju se tih dana: ,,Čak i sada kada zatvorim oči vidim te prizore. Ljudi sa prostrelnim ranama na celu. Nisam zaborvio krv na kaldrmi ispred bonice Kolcea u centru Bukurešta. Mislim da nikada neću zaboraviti trenutak kada smo prvi put na ovom trgu uzvikivali ,,Sloboda’’. ,,Za porcija slobode stanovnici Rumunije su se izborili posle Bozičnog praznika kada je održano sudjenje i ubrzo nakon toga streljanje Elene i Nikolaja Čaušeskua.
