Rumunija, Poljska i istočni bok 23.3.2022.
Ruska invazija na Ukrajinu počela je pre skoro mesec dana. Nekoliko strateških gradova je bombardovano i napadnuto, a ljudi beže iz bivše sovjetske republike zbog rata. U tom kontekstu, predsednici, Rumunije i Poljske, Klaus Johanis i Andžej Duda, istakli su potrebu jačanja odbrane na istočnom krilu Severnoatlantske alijanse.
Mihai Pelin, 23.03.2022, 14:32
Ruska invazija na Ukrajinu počela je pre skoro mesec dana. Nekoliko strateških gradova je bombardovano i napadnuto, a ljudi beže iz bivše sovjetske republike zbog rata. U tom kontekstu, predsednici, Rumunije i Poljske, Klaus Johanis i Andžej Duda, istakli su potrebu jačanja odbrane na istočnom krilu Severnoatlantske alijanse.
Dvojica lidera su se, na sastanku koji je održan u utorak u Bukureštu, saglasili da dve zemlje treba da intenziviraju bezbednosnu saradnju. Klaus Johanis smatra da je, pojačano vojno prisustvo u Rumuniji i u crnomorskom regionu, potrebno kao striktno odbrambeni odgovor na rusku agresiju. Klaus Johanis: ,,Hitno
nam je potrebna dosledna i uravnotežena konsolidacija istočnog krila, napredno,
ujedinjeno i pojačano prisustvo. Potrebno je pojačano savezničko vojno
prisustvo u našoj zemlji i u regionu Crnog mora. Jasan primer i neophodan koji
će u tom smislu predstavljati formiranje, što je pre moguće, borbene grupe NATO
u Rumuniji.
Sadašnja situacija zahteva novu stratešku viziju NATO-a, koja prvenstveno mora da uzme u obzir promene koje je izazvala ruska agresija na Ukrajinu, naglasio je poljski predsednik. On predlaže trajno odbrambeno prisustvo NATO-a na istočnom krilu, ojačano vojnom opremom i infrastrukturnom. To su zahtevi sadašnjosti, nametnuti akcijama Moskve, rekao je predsednik Poljske, Andžej Duda.
Dvojica zvaničnika odlučili su da održe Samit država članica NATO-a u Bukureštu u formatu B9, dve nedelje pre sastanka saveznika u Madridu u julu. Format Bukurešt 9 (B9) je inicijativa koju su 2015. pokrenule Rumunija I Poljska i uključuje 9 država članica NATO-a na Istočnom boku Alijanse: Bugarsku, Češku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Mađarsku.
Ovo je veoma korisna platforma za produbljivanje dijaloga i saradnje između saveznika u regionu, kako bi se artikulisao njihov specifičan doprinos tekućim procesima unutar Alijanse, u punoj saglasnosti sa principima solidarnosti i nedeljivosti bezbednosti svih država članica NATO.
Dvojica šefova država razgovarali su u Bukureštu i o odgovornostima dve zemlje članice EU u regionu, čime je ponovo potvrđena čvrsta i puna podrška Rumunije Republici Moldaviji, kao i njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Uticaj sukoba u Ukrajini na Republiku Moldaviju je veliki i potrebna joj je snažna i koordinirana finansijska i logistička podrška EU i država članica, uključujući njenu energetsku bezbednost, rekao je Klaus Johanis. Dvojica predsednika su istakla da Rumunija i Poljska snažno podržavaju proces evropskih integracija Republike Moldavije, Gruzije i Ukrajine.
