Rumunija neće kuburiti sa gasom (29.06.2022)

Medju članicama Evropske unije Rumunija je najmanje zavisna od ruskog gasa, drugi je proizvodjač nafte i gasa i raspolaže velikim količinama još neisploatisanih nalažista prirodnog gasa u Crnom moru, koje se procenjuju na oko 200 miliardi kubnih metara. Najveće procenjene količine nalaze se u zoni Neptun Deep, koju ekaploatišu rumunska državna kompanija Romgaz i OMV Petrom. Iz ovog nalazišta prve kolicine gasa očekuju se pri kraju 2026. godine ili na početku 2027. U medjuvremenu u zoni Midija, na oko 120 km. od rumunske obale u nalazištima ,,Ana“ i ,,Dojna“ počeli su radovi na eksploataciji u pet gasnih bušotina kompanije Black Sea Oil&Gas, odakle se očekuje 10% ukupnih količina gasa. Prema procenama iz podmorske busotine u zoni Dojna i četiri bušotine u zoni ,,Ana“ očekuje se proizvodjna oko pola miliarde kubnih metara gasa do kraja tekuće godine. Zahvalujući ovoj investiciji proizvodnja gasa procenije se na oko miliardu kubnih metara godišnje. Prve količine prirodnog gasa stigle su već u nacionalni sistem. Od 15 juna, kada je počela eksploatacija gasa u nalazistu ,,Ana“, 3 miliona kubnih metara pumpa se dnevno u nacionalni transportni sistem. Zatim se ove količine ispuručuju preradjivačkoj stanici Vadu. U ovom trenutku popunjenost rumunskih skladišnih kapaciteta prirodnog gasa je od oko 41% a do 1. novembra Bukurešt treba, u skladu sa preuzetim obavezama prema Evropskoj uniji, da polupni 80% kapaciteta potrebnih u zimskom periodu. Generalni direktor Transgaza Jon Stelijan je objasnio: ,,Mi se ne nalazimo u situaciji drugih zemalja jer imamo domaću proizvodnju i nemamo razlog za paniku. U našim skladištima stiže dnevno 10-12 miliona kubnih metara gasa. Danas u skaladištu imamo miliardu 270 miliona kubnih metara gasa “

Roxana Vasile, 29.06.2022, 12:38

Medju članicama Evropske unije Rumunija je najmanje zavisna od ruskog gasa, drugi je proizvodjač nafte i gasa i raspolaže velikim količinama još neisploatisanih nalažista prirodnog gasa u Crnom moru, koje se procenjuju na oko 200 miliardi kubnih metara. Najveće procenjene količine nalaze se u zoni Neptun Deep, koju ekaploatišu rumunska državna kompanija Romgaz i OMV Petrom. Iz ovog nalazišta prve kolicine gasa očekuju se pri kraju 2026. godine ili na početku 2027. U medjuvremenu u zoni Midija, na oko 120 km. od rumunske obale u nalazištima ,,Ana“ i ,,Dojna“ počeli su radovi na eksploataciji u pet gasnih bušotina kompanije Black Sea Oil&Gas, odakle se očekuje 10% ukupnih količina gasa. Prema procenama iz podmorske busotine u zoni Dojna i četiri bušotine u zoni ,,Ana“ očekuje se proizvodjna oko pola miliarde kubnih metara gasa do kraja tekuće godine. Zahvalujući ovoj investiciji proizvodnja gasa procenije se na oko miliardu kubnih metara godišnje. Prve količine prirodnog gasa stigle su već u nacionalni sistem. Od 15 juna, kada je počela eksploatacija gasa u nalazistu ,,Ana“, 3 miliona kubnih metara pumpa se dnevno u nacionalni transportni sistem. Zatim se ove količine ispuručuju preradjivačkoj stanici Vadu. U ovom trenutku popunjenost rumunskih skladišnih kapaciteta prirodnog gasa je od oko 41% a do 1. novembra Bukurešt treba, u skladu sa preuzetim obavezama prema Evropskoj uniji, da polupni 80% kapaciteta potrebnih u zimskom periodu. Generalni direktor Transgaza Jon Stelijan je objasnio: ,,Mi se ne nalazimo u situaciji drugih zemalja jer imamo domaću proizvodnju i nemamo razlog za paniku. U našim skladištima stiže dnevno 10-12 miliona kubnih metara gasa. Danas u skaladištu imamo miliardu 270 miliona kubnih metara gasa “

U utorak u Vadu, na svečanosti povodom početka eksploatacije prirodnog gasa u zoni Midija, premijer Rumunije Nikolaje Čuka pozvao je sve zainteresovane strane i domaće kompanije da investiraju u Rumuniji: ,,Godišnja proizvodnja od jedne miliarde kubnih metara prirodnog gasa znaći da ćemo osigurati 90% ukupne potrošnje Rumunije. Ovo dokazuje naš kapacitet pronalaženja novih resursi i rešenja u vreme kada isporuku prirodnog gasa na svetskom nivou ugrožava rat u Ukrajini. “

Rumunija želi da postane energetski nezavisna, da izvozi energetsku bezbednost u zoni i da postane koridor za transport prirodnog gasa i zelene energije iz Kaspiskog mora.