Rumunija i narušavanje kvaliteta životne sredine
Procenat otpada koji se reciklira treba da dostigne 70 odsto do 2030. godine sa sadašnjeg 44 procenta. Za ambalaže, poput hartije, kartona, plastike, stakla, metala i drva, evroposlanici predlažu ciljno recikliranje od 80 odsto do 2030, sa etapnim ciljevima za svaki materijal do 2025. godine. Medjutim, postavlja se pitanje da li zemlje članice imaju sposobnost da se prilagode ovim novim trendovima. Evroposlanik Marijan-Žan Marinesku, od strane Evropske narodne partije ističe: «U svojstvu gradjanina, ja želim da se ovaj procent poveća, jer svi želimo da živimo u čistoj sredini. Istovremeno, moramo uzeti u obzir i mogućnosti, da realno pristupimo ovom pritanju, iako bi trebalo da pokušamo da učinimo više.»
Corina Cristea, 15.03.2017, 13:24
Procenat otpada koji se reciklira treba da dostigne 70 odsto do 2030. godine sa sadašnjeg 44 procenta. Za ambalaže, poput hartije, kartona, plastike, stakla, metala i drva, evroposlanici predlažu ciljno recikliranje od 80 odsto do 2030, sa etapnim ciljevima za svaki materijal do 2025. godine. Medjutim, postavlja se pitanje da li zemlje članice imaju sposobnost da se prilagode ovim novim trendovima. Evroposlanik Marijan-Žan Marinesku, od strane Evropske narodne partije ističe: «U svojstvu gradjanina, ja želim da se ovaj procent poveća, jer svi želimo da živimo u čistoj sredini. Istovremeno, moramo uzeti u obzir i mogućnosti, da realno pristupimo ovom pritanju, iako bi trebalo da pokušamo da učinimo više.»
Odnoseći se na situaciju u Rumuniji, evroposlanica Progresivne alijanse socijalista i demokrata Marija Grapini je rekla: «Problem je u tome što, s jedne strane u Rumuniji postoji deficit tehnologije i deficit investicija u tehnolgiju koja se koristi za reciklažu, a sa druge strane postoji deficit budžeta kojim bismo mogli učiniti ove investicije. I mislim da 2025. godina je veoma blizu kada mislimo na visoke ciljeve reciklaže.»
«Problematika otpada je veoma važna, moramo rešiti neke slučajeve narušavanja kvaliteta životne sredine. Moramo se prilagoditi zelenom modelu ekonomskog razvoja», izjavila je po isteku svog mandata bivša rumunska ministarka životne sredine, voda i šuma, Kristijana Paška-Palmer. Novi ministar Danijel Konstantin najavio je nedavno da je Evropska komisija pokrenula 10 postupaka protiv Rumunije zbog narušavanja kvaliteta životne sredine: «U ovom trenutku, zbog povećanja procenta zagadjivanja pod nadzorom su tri rumunska grada: Bukurešt, Jaš i Brašov. Sa upravama pomenutih gradova pokušavamo sada da rešimo taj problem. Na žalost, zbog kvaliteta životne sredine Rumunija ima više problema sa Evropskom komisijom. Isteklo je više rokova, mnoge obaveze nismo ispunili, a sada pokrenuto je 10 postupaka Komisije, koja je stavila pod nadzor Rumuniju zbog ovih problema, koji se u glavnom tiču otpada i zagadjivanja».
Zbog neadekvatnih skladišta otpada, Pravni sud Evropske unije je već pokrenuo sudski postupak protiv Rumunije te postoji rizik da Bukurešt bude finansijski kažnjen.