Rezultati predsedničkih izbora u Republici Moldaviji
Onako kako su nagovestili rezultati sondaža, proruski socijalistički lider Igor Dodon pobednik je prvog kruga predsedničkih izbora u Moldaviji. Niko, medjutim, nije mogao da predvidi ubedljivu pobedu sa skoro 10 procenata nad prozapadnom kandidatkinjom Majom Sandu, pobeda koja je ulivala uverenje za sledeću izjavu Igora Dodona: «Ovi izbori su dokazali bez sumnje da lider socijalističke opozicije uživa najveće poverenje državljana Republike Moldavije.» Replicirajući, bivša reformska ministarka obrazovanja nije krila zadovoljstvo ulaskom u drugi krug. Maja Sandu: «Ja mislim da mi danas možemo da se ponosimo prvom pobedom. Napravili smo veliki korak ka zasluženom dostojnom životu za sve nas ovde u Republici Moldaviji.»
Bogdan Matei, 31.10.2016, 11:46
Svi komentatori se slažu da će uslediti dve intenzivne nedelje kada će kandidati morati da sačuvaju izborno telo, pa čak i da ga povećaju. Sa ove tačke gledišta, dodaju isti komentatori, Maja Sandu ima šanse da poveća broj glasova. Od sedam kandidata koji su napustili predsedničku trku u prvom krugu, samo jedan, Dmitri Cubašenko naklonjen je rusofilu Dodonu. Svi ostali imaju prozapadnu orijentaciju. Očekuje se da promoteri ujedinjenja sa Rumunijom Mihaj Gimpu i Ana Gucu pa sve do bivšeg premijera Jurija Leanke, koji je pre dve godine potpisao sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, uvere svoje simpatizere da glasaju za Maju Sandu u drugom krugu.
Ova, medjutim, treba, po oceni sociologa, da ubedi mlade da treba da glasaju. U prvom krugu više od 50 odsto mladih sa pravom glasa nisu pokazivali interes za predsedničke izbore, iako su bili prvi izbori u poslednjih 20 godina kada su državljani mogli direktno da biraju šefa države. Izlaznost na izbore bila je od oko 49 odsto i najniža je u dvadeset petogodišnjoj istoriji moldavskih izbora. Skoro 30 odsto birača pripada kategoriji od 56 do 70 godina starosti, mnogi od ovih nostalgičari za sovjetskim periodom, dok je samo 10 odsto mladih izmedju 18 i 25 godina, pristalica zapadnih vrednosti, izašlo na glasanje. Prema oceni eksperata na koje se pozivaju izveštači Radija Rumunija iz Kišinjeva, slaba izlaznost rezultat je nezadovoljstva državljana zbog situacije u republici.
Drugi krug je presudan, ne samo politički, već i geopolitički. Izbor Dodona, rumunofoba i antievropljanina, teledirigovan iz Moskve, sahranio bi ponovo, na neodredjeno vreme, evropske aspiracije Kišinjeva. Socijalistički lider koji voli da se pojavljuje sa ruskom zastavom na grudima obećava da će promeniti vektor spoljne politike, okrenuti ledja Briselu i integrisati republiku u uniju Rusija-Belorusija- Kazahstan. Na ovaj način, izgubili bi se sedmogodišnji napori proevropskih snaga, koje su 2009. godine, kada su došle na vlast, pokušale da otrgnu Kišinjev sa moskovske orbite i da ga približe Evropi.
