Republika Moldavija na pragu predsedničkih izbora ( 25.10.2016)
Deset kandidata za predsednika Republike Moldavije nalaze se u izbornoj trci do 30. oktobra, kada će se prvi put nakon 1996. godine šef države birati neposredno. Ustavni sud u Kišinjevu je u martu 2016. godine proglasio neustavnim izmene Ustava iz 2000. godine, uključujući odredbu koja predvidja da predsednika države bira Parlament. Na spisku kandidata za najvašniju državnu funkciju nalaze se Marijan Lupu, bivši predsednik Parlamenta i lider Demokratske partije koja se zalaže za jačanje državnosti Moldavije i ,,moldavske nacije kao i za evropsku integraciju koja ne bi izolovala Republiku Moldaviju od istočnih partnera. Bivši vršilac dužnosti predsednika Liberalne partije Mihaj Gimpu unionistickog je opredeljenja I u predizbornoj kampanji se zalaže za hitno ujedinjenje sa Rumunijom. Maja Sandu je kandidatkinja Partije akcije i solidarnosti i prema rezultatima sondaza sa 16% glasova ima šanse da stignme u drugi krug gde bi se borila sa Igorom Dodonom koji uživa poverenje 30-35 % stanovnika Moldavije sa pravom glasa. Ako će Igor Dodon pobediti na predsedničkim izborima promeniće, kako je rekao, političku strukturu države u federativnu i predložiti separatističkom Pridnjestrovlju da se priključi federaciji kao subject sa proširenim nadležnostima. Po viziji Dodona Kišinjev će odustati od Sporazuma o priključenju Evropskoj uniji. U izbornoj trci nalaze se i Jurije Leanka, bivši ministar inostranih poslova i aktuelni lider Evropske narodne partije Moldavije, Dmitrij Čubašenko novinar i kanidat Naše partije, novoosnovane stranke levog centra predvodjene kontroverznim milionerom Renatom Usatijem, liderom proruske opozicije. Ostala četiri kandidata, Silvija Radu – nestranački kandidat i pocasni ambasador Španije u Kišinjevu, Maja Lauta, nezavisni kandidat, glumica i novinarka, Ana Gucu, bivša poslanica i pobornica za ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom, Valeriju Gilecki baptisticki pastor i poslanik, imaju minimalne šanse. Prema saopštenju Centralne izborne komisije štampaće se oko 3 miliona glasačkih listića, od čega jedna trečina na ruskom jeziku. Studenti i punoletni učenici koji studiraju u Rumuniji uživali bi pravo na besplatnu voznu kartu u oba pravca u vreme izbora. Prema najnovijim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, 56,8% ispitanika izjavilo je da će izaći na glasanje.
Valentin Țigău, 25.10.2016, 11:58
