Rebalans budžeta pred kraj godine
Liberalna vlada u Bukureštu odobrila je u četvrtak drugi ovogodišnji rebalans državnog budžeta, koji predvidja deficit od 4,4 odsto bruto društvenog proizvoda, za razliku od 4,3 odsto, koliko je bilo u dokumentu stavljen na javnu raspravu. Ministar finansija Florin Kacu objasnio je da su zadnja dva dana otkriveni troškovi za koje bivši socijaldemokratski kabinet nije predvideo fondove. On je najavio da je fond za isplatu penzija, dečijih dodataka, pomoći za osobe sa hendikepom i drugih prava do kraja godine povećan za otprilike 400 miliona evra. Ministar je precizirao da je izdvojeno više novca i za isplatu povećanih plata osoblja u javnim zdravstvenim ustanovama i za lekove. Više novca je dobilo i Ministarstvo Regionalnog razvoja za primenu Nacionalnog programa za lokalni razvoj (PNDL), a povecani su i fondovi namenjeni programu stat-Up Nation. Usled odobrenja u Vrhovnom savetu odbrane, u sredu, povećani su i budžeti Rumunske obaveštajne službe (SRI), Spoljno-obaveštajne službe (SIE) i Službe za obezbedjenje i zaštitu ličnosti (SPP).
Bogdan Matei, 29.11.2019, 12:37
U skladu sa nacrtom o rebalansu državnog budžeta, novac gube ministarstva Obrazovanja, Unutrašnjih poslova i Saobraćaja. “Ovim rebalansom obustavljamo praksu kojom novac koji bi trebalo da bude korišćen u socijalne svrhe dat je lokalnim baronima, a krajem godine deficit je bio veštački smanjen odlaganjem nekih isplata za narednu godinu. Poštujemo zakon i ovim rebalansom pokazaćemo šta i odakle je ukradeno i gde je precenjeno, izjavio je ministar Kacu, odlučan protivnik bivše socijaldemokratske vlade premijerke Viorike Dančila.
Ekonomista Kristijan Sokol, jedan od autora vladinog programa socijaldemokrata, replicira i kaže da se budžetski deficit mogao održati u planiranih oko 3 odsto bruto društvenog proizvoda i da se rebalansom budžeta koji je predložila liberalna vlada Ludovika Orbana rasipa javni novac da bi se kasnije prebacila krivica na socijaldemokrate. Po njegovom mišljenju, neki troškovi uključeni u nacrt o rebalansu državnog budžeta mogli bi se odložiti, i odnosio se fondove za Nacionalni program za lokalni razvoj, vraćanje PDV-a, odštete za Nacionalnu Agenciju za vraćanje imovine ili druge troškove koje je on nazvao diskrecionim. Ekonomista Sokol smatra, istovremeno, da bi prihodi mogli biti povećani ako bi Poreska Uprava naporno prikupila novac do kraja godine.
Sa druge strane, ekonomista Narodne Banke Rumunije (BNR) Valentin Lazea, upozorava na budžetske rizike koje podrazumeva povećanje penzija, u skladu sa zakonom na snazi. On precizira da medju negativne posledice, koje se već osećaju, spada produbljenje budžetskog deficita i da bi bilo dobro došlo odlaganje primene novog penzijskog zakona, koji je usvojila bivša parlamentarna većina Socijaldemokratske partije (PSD).
