Reakcije na napad Rusije na Ukrajinu (24.02.2022)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis najoštrije osuđuje oružanu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu. Ovo ponašanje Ruske Federacije, koje sledi nakon nezakonitog priznanja nezavisnosti“ samoproglašenih separatističkih republika Donjeck i Lugansk koje su deo Ukrajine, predstavlja dalje flagrantno kršenje principa međunarodnog prava, a naročito suveraniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, nepovredivost granica ove države, odnosno principa nepribegavanja upotrebi sile u međunarodnim odnosima – rekao je šef rumunske države, kako se navodi u saopštenju Predsedničke administracije.
Bogdan Matei, 24.02.2022, 14:56
Rumunija, zajedno sa celokupnom demokratskom međunarodnom zajednicom, dodaje predsednik Johanis, oštro odbacuje takvo neodgovorno ponašanje, koje podriva temelje međunarodnih odnosa i sam sadašnji poredak međunarodnog prava. Premijer Nikolaje Čuka takođe osuđuje odluku Ruske Federacije da izvrši invaziju na teritoriju Ukrajine, koju smatra nelegalnim aktom agresije“ i potvrđuje solidarnost bukureštanske vlasti sa ukrajinskom vladom. Premijer je ponovio da Rumunija ima sve garancije bezbednosti i solidarnosti koje se zasnivaju na statusu države članice NATO-a i apeluje na smirenost među rumunskim građanima.
Sve parlamentarne stranke u Bukureštu, kako u vladinoj koaliciji Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), tako i opozicione Unija Spasite Rumuniju (USR) i Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR), takođe su osudile rusku vojnu agresiju u Ukrajini. Ministar odbrane Vasile Danku izjavio je da je Rumunija spremna da primi više od 500.000 izbeglica iz Ukrajine, u slučaju oružanog napada. Postoji plan u vezi sa tim koji je pripremljen u svim većim gradovima, a postoje i područja u blizini granica“ – objasnio je ministar.
Više od 600 kilometara granice deli Rumuniju od susedne Ukrajine. Tamošnja rumunska zajednica broji preko 400.000 ljudi, od kojih većina živi u severnoj Bukovini, severnoj i južnoj Basarabiji i u regionu Herca, rumunskim teritorijama koje je aneksirao bivši staljinistički Sovjetski Savez 1940. godine i koje je preuzela Ukrajina, kao država naslednica 1991. godine, nakon raspada SSSR-a.
Kancelarije širom civilizovanog sveta reagovale su sa čuđenjem i ogorčanjem na novi rat izazvan onim što analitičari nazivaju megalomanijom kod lidera Kremlja, Vladimira Putina. Za generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga ovo je nepromišljen i ničim izazvan napad koji je ugrozio bezbroj života. Američki i evropski partneri Kijeva su jednoglasno osudili novu rusku agresiju i ponovili su svoju podršku nezavisnosti, suveranitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
