Reakcije na deklaraciju Evropske komisije o zakonima o pravosudju
Naoružani zastavama, pištaljkama i plakatima sa natpisima ,,Svi za pravosudje ili ,,Ne želimo da budemo lopovska nacija, nekoliko stotina demonstranata je protestvovalo u sredu uveče ispred sedišta Vlade u Bukureštu. Demonstranti su zeleli da dokažu da ne odustaju od zahteva za nezavisno sudstvo, bez politickog uticaja i od udaljavanja svih političara pod sudskom istragom. Protest se poklapao sa zajedničkom deklaracijom predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera i prvog podpredsednika Fransa Timermansa, u kojem se izmedju ostalog od Parlamenta u Bukureštu trazi da preispita izmene zakona o pravosudju. ,,Nezavisnost pravosudnog sistema i kapacitet efikasnog suzbijanja korupcije predstavljaju kamen temeljac za jednu jaku Rumuniju u okviru Evropske unije–navodi se u zajedničkoj deklaraciji. Žan Klod Junker upozorava da je nepovratni karakter progresa preduslov za ukidanje Mehanizma saradnje i provere, koji se primenjuje Rumuniji od ulaska u Uniju 2007. godine. Evropska komisija analiziraće detaljno izmene zakona o pravosudju, krivične zakone i zakone o sukobu interesa kako bi identifikovala eventualne posledice po nezavisnost pravosudnog sistema i suzbijanje korupcije. Reakcija Bukurešta usledila je ubrzo. Predsednici oba doma Parlamenta odbačili su kritike. U uzvratnom pismu predsednika Poslaničkog doma Liviua Dragne i Senata Kalina Popeskua Taričanua navodi se da su evropske vlasti nekorektno informisane u vezi sa pravosudnom reformom i da su izrada i analiza zakonskog teksta napravljene u skladu sa ustavnim odredbama i standardima Venecijske komisije. Po oceni predsednika Poslaničkog doma i Senata, reforma rumunskog pravosudnog sistema napravljena je u skladu sa preporukama Brisela.
Roxana Vasile, 25.01.2018, 11:52
Naoružani zastavama, pištaljkama i plakatima sa natpisima ,,Svi za pravosudje ili ,,Ne želimo da budemo lopovska nacija, nekoliko stotina demonstranata je protestvovalo u sredu uveče ispred sedišta Vlade u Bukureštu. Demonstranti su zeleli da dokažu da ne odustaju od zahteva za nezavisno sudstvo, bez politickog uticaja i od udaljavanja svih političara pod sudskom istragom. Protest se poklapao sa zajedničkom deklaracijom predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera i prvog podpredsednika Fransa Timermansa, u kojem se izmedju ostalog od Parlamenta u Bukureštu trazi da preispita izmene zakona o pravosudju. ,,Nezavisnost pravosudnog sistema i kapacitet efikasnog suzbijanja korupcije predstavljaju kamen temeljac za jednu jaku Rumuniju u okviru Evropske unije–navodi se u zajedničkoj deklaraciji. Žan Klod Junker upozorava da je nepovratni karakter progresa preduslov za ukidanje Mehanizma saradnje i provere, koji se primenjuje Rumuniji od ulaska u Uniju 2007. godine. Evropska komisija analiziraće detaljno izmene zakona o pravosudju, krivične zakone i zakone o sukobu interesa kako bi identifikovala eventualne posledice po nezavisnost pravosudnog sistema i suzbijanje korupcije. Reakcija Bukurešta usledila je ubrzo. Predsednici oba doma Parlamenta odbačili su kritike. U uzvratnom pismu predsednika Poslaničkog doma Liviua Dragne i Senata Kalina Popeskua Taričanua navodi se da su evropske vlasti nekorektno informisane u vezi sa pravosudnom reformom i da su izrada i analiza zakonskog teksta napravljene u skladu sa ustavnim odredbama i standardima Venecijske komisije. Po oceni predsednika Poslaničkog doma i Senata, reforma rumunskog pravosudnog sistema napravljena je u skladu sa preporukama Brisela.
Parlamentarna opozicija smatra treba voditi računa o upozorenju Evropske komisije. Nacionalna liberalna partija (PNL) skreće pažnju na moguće ekonomske i politicke sankcije Evropske unije. Partija narodnog pokreta (PMP) ocenjuje da upozorenje Brisela dolazi u veoma važnom trenutku kada treba izglasati poverenje novoj vladi, dok Unija spasite Rumuniju (USR) tvrdi da poruka Evropske unije samo potvrdjuje ono što deo rumunskog društva poručuje vladajućoj koaliciji Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata ( PSD) od pre od jedne godine.