Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Reakcije Ministarstva inostranih poslova u Bukurestu na kontrverzne izjave

Rumunsko ministarstvo inostranih poslova reagovalo je na izjave predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka koji je izmedju ostalog rekao da ,,SAD guraju Evropu u vojno sučeljavanje sa Rusijom na teritoriji Ukrajine i da će i druge države, uključujući ovde Rumuniju, biti neposredno umešane“. Rumunska strana odlučno odbacuje neprihvatljive izjave koje samo podhranjuju retoriku zasnovanu na sili i pretnji silom u medjunarodnim odnosima“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Bukurešt podseca na ulogu i medjunarodnu odgovornost Belorusije u svojstvu ruskog saučesnika u podržavanju vojne agresije na Ukrajinu“. Ministarstvo spoljnih poslova navodi da je Rumunija članica NATO-a, najjače alijanse u istoriji, i da uživa sve bezbednosne garancije koje proističu iz ovog svojstva. Predsednik Belorusije od 1994. godine Aleksnadar Lukašenko važi za poslednjeg evropskog diktatora. Beloruska opozicija boji se da bi Lukašenko mogao da prepusti deo nacionalne suverenosti Moskvi u zamenu za rusku zaštitu. Odnosi izmedju Rusije i Belorusije ojačani su posle odluke Moskve da bezuslovno podrži beloruskog lidera za vreme masovnih protesta posle njegovog ponovnog izbora za predsednika države 2020. godine. Bilateralna saradnja smatra se izlaskom iz tesnaca zapadnih sankcija. Ako izjave Lukašenka ne iznenadjuju više nikoga nedavne izjave profesora Andreja Marge, bivšef šefa rumunske diplomatije, o ratu u Ukrajini, u najmanju ruku zbunjuju. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu smatra izjave Marge ,,neprihvatljivim“ i flagrantnom kontradikcijomm sa zvaničnim stavom Rumunije prema neleganoj, neopravdanoj i ničime izazvanoj agresiji na Ukrajinu kao i sa osnovnim principima medjunarodnog prava. Kontroverzna ličnost i zagovornik zapadnih vrednosti u vreme kada je obavljao državne dužnosti i kasnije dokazani informator komunističke političke policije, Marga je izjavio da se Ukrajina nalazi unutar ,,nebičnih granica“ i da treba da vrati teritorije Rusiji, Madjarskoj, Poljskoj i Rumuniji. Njegov stav dele i drugi krugovi koji nisu obavezno nacionalistički opredeljeni, ovi smatraju da je Ukrajina nasledila, bez njene krivice ali i bez skrupula, rumunske istočne teritorije aneksirane 1940. godine sovjetskim ultimatumom. Rumunsko javno mnjenje pravi medjutim razliku izmedju istorijskih trauma i geopolitičkih frustracija sa jedne strane i humanitarne krize u Ukrajini sa druge. Više od 2,3 miliona Ukrajiaca, posebno žena i dece, pronašlo je utočiste u Rumuniji sklanjajući se pred ruskim snagama. Ukrajinski azilanti u Rumuniji, njih oko 43 000, uživaju sva prava predvidjena rumunskim zakonima i sem toga rumunske vlasti odobrile su i više od 70 000 boravišnih dozvola.

Reakcije Ministarstva inostranih poslova u Bukurestu na kontrverzne izjave
Reakcije Ministarstva inostranih poslova u Bukurestu na kontrverzne izjave

, 19.09.2022, 11:07

Rumunsko ministarstvo inostranih poslova reagovalo je na izjave predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka koji je izmedju ostalog rekao da ,,SAD guraju Evropu u vojno sučeljavanje sa Rusijom na teritoriji Ukrajine i da će i druge države, uključujući ovde Rumuniju, biti neposredno umešane“. Rumunska strana odlučno odbacuje neprihvatljive izjave koje samo podhranjuju retoriku zasnovanu na sili i pretnji silom u medjunarodnim odnosima“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Bukurešt podseca na ulogu i medjunarodnu odgovornost Belorusije u svojstvu ruskog saučesnika u podržavanju vojne agresije na Ukrajinu“. Ministarstvo spoljnih poslova navodi da je Rumunija članica NATO-a, najjače alijanse u istoriji, i da uživa sve bezbednosne garancije koje proističu iz ovog svojstva. Predsednik Belorusije od 1994. godine Aleksnadar Lukašenko važi za poslednjeg evropskog diktatora. Beloruska opozicija boji se da bi Lukašenko mogao da prepusti deo nacionalne suverenosti Moskvi u zamenu za rusku zaštitu. Odnosi izmedju Rusije i Belorusije ojačani su posle odluke Moskve da bezuslovno podrži beloruskog lidera za vreme masovnih protesta posle njegovog ponovnog izbora za predsednika države 2020. godine. Bilateralna saradnja smatra se izlaskom iz tesnaca zapadnih sankcija. Ako izjave Lukašenka ne iznenadjuju više nikoga nedavne izjave profesora Andreja Marge, bivšef šefa rumunske diplomatije, o ratu u Ukrajini, u najmanju ruku zbunjuju. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu smatra izjave Marge ,,neprihvatljivim“ i flagrantnom kontradikcijomm sa zvaničnim stavom Rumunije prema neleganoj, neopravdanoj i ničime izazvanoj agresiji na Ukrajinu kao i sa osnovnim principima medjunarodnog prava. Kontroverzna ličnost i zagovornik zapadnih vrednosti u vreme kada je obavljao državne dužnosti i kasnije dokazani informator komunističke političke policije, Marga je izjavio da se Ukrajina nalazi unutar ,,nebičnih granica“ i da treba da vrati teritorije Rusiji, Madjarskoj, Poljskoj i Rumuniji. Njegov stav dele i drugi krugovi koji nisu obavezno nacionalistički opredeljeni, ovi smatraju da je Ukrajina nasledila, bez njene krivice ali i bez skrupula, rumunske istočne teritorije aneksirane 1940. godine sovjetskim ultimatumom. Rumunsko javno mnjenje pravi medjutim razliku izmedju istorijskih trauma i geopolitičkih frustracija sa jedne strane i humanitarne krize u Ukrajini sa druge. Više od 2,3 miliona Ukrajiaca, posebno žena i dece, pronašlo je utočiste u Rumuniji sklanjajući se pred ruskim snagama. Ukrajinski azilanti u Rumuniji, njih oko 43 000, uživaju sva prava predvidjena rumunskim zakonima i sem toga rumunske vlasti odobrile su i više od 70 000 boravišnih dozvola.

Vesti – 22.11.2024
Aktuelnosti петак, 22 новембар 2024

Vesti – 22.11.2024

Počelo je glasanje u inostranstvu za prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji. Prema podacima Stalne izborne uprave, do sada je glasalo nekoliko...

Vesti – 22.11.2024
Foto: facebook.com/sef.smap
Aktuelnosti среда, 13 новембар 2024

Mir u Evropi nije više izvesnost (13.11.2024)

Za manje od dve nedelje u Rumuniji će se održati prvi krug predsedničkih izbora, a izborna kampanja i dalje se odvija uz predvidljive govore i...

Mir u Evropi nije više izvesnost (13.11.2024)
Ličnost 2024. godine Radija Rumunija Internacional
Aktuelnosti недеља, 10 новембар 2024

Ličnost 2024. godine Radija Rumunija Internacional

Radio Romanija International ponovo sprovodi svoje tradicionalno istraživanje među slušaocima i korisnicima interneta i društvenih medija, i...

Ličnost 2024. godine Radija Rumunija Internacional
Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 08.11.2024
Aktuelnosti петак, 08 новембар 2024

Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 08.11.2024

...

Slušajte program Radija Rumunija Internacional za 08.11.2024
Aktuelnosti уторак, 29 октобар 2024

Vesti -29.10.2024

Vlada Rumunije odobrila je početak sa Vladom u Beogradu pregovora o sporazumu za osnivanje i rad kulturnih instituta. Vlada Rumunije odobrila je...

Vesti -29.10.2024
Aktuelnosti четвртак, 24 октобар 2024

Rumunija i grejanje u zimskom periodu (24.10.2024)

Ministar energetike Sebastijan Burduža uveravao je stanovništvo da su rumunska skladišta gasa prepuna i da će zemlja moći da prevaziđe zimu...

Rumunija i grejanje u zimskom periodu (24.10.2024)
Aktuelnosti понедељак, 21 октобар 2024

Jesenji kulturni festivali

Bukurešt i Sibiu domaćini su prestižnih festivala pozorišta i dokumentarnog filma. Pozorište i dokumentarni filmovi dominiraju, u ovom periodu,...

Jesenji kulturni festivali
Aktuelnosti субота, 19 октобар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na skupu posvećenom situaciji u Ukrajini, na Srednjem istoku,...

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company