Razlike u razvoju (08.10.2019)
Hladnan tuš za centralne rumunske vlasti ali i za lokalne barone koji naročito u izbornim periodima tvrde da županije ili gradovi kojima oni rukovode brzo nadoknadjuju zaostajanje prema Zapadu. Evropska komisija je u ponedeljak objavila Evropski regionalni indeks konkurentnosti (IERC) koji svake treće godine meri ekonomske pokazatelje svih evropskih regiona. U obzirdolaze faktori kao što su inovacija, složenost poslovne klime, infrastruktura, veličina tržišta. Prema zvaničnom saopštenju rezultati Evrpskog indeksa konkurentnosti potrvdjuju policentričan model sa dobrim rezultatima i plasmanom večine glavnih gradova i regiona sa velikim gradovima, dok druge regije u istim državama postižu mnogo slabije rezultate. Zvaničnici navode primer Bugarske i susedne Rumunije koje imaju sličnu situaciju. Prema novom indeksu za 2019. godinu na prvom mesto u Evropi nalazi se švedska prestonica Stokholm, sa 100 poena, ispred Londona i holanskog Utrehta sa 99 poena. Najdinamičnija zona Rumunije je zona Bukuresta i Ilfova, koja sa 55,9 poena zauzima 151 mesto od ukupno 268 regiona. Moramo medjutim naglasiti da Bukurešt zaostaje mnogo za Varšavom, Pragom ili Bratislavom. Severoazpadna zona Rumunije koja obuhvata Temišvar i Kluž, nalazi se na 246 mestu sa 20,9 poena. Ove su jedine zone iznad nacionalnog proseka Rumunije od 17,84 poena. Po ,,efikasnosti tržišta rada’’ severozapadna zona zemlje je iznad nacionalnog proseka, ali po infrstrukturi i osnovnom obrazovanju zaostaje mnogo za sličnim zonama Grčke, Slovacke ili Poljske. U poredjenju sa 2010. godinom, kada je napravljen prvi Evropski regionalni indeks konkurentnosti, severozapad Rumunije zaostaje za zapadom zemlje gde se nalazi Temišvar-nezvanični glavni grad Banata. Jugoistočni deo Rumunije nalazi se na predposlednjem mestu, ispred grčke severonegejske zone. Komentatori naglašavaju da jugoistočni deo Rumunije zaostaje i za Gvajanom, juznoameričkom teritorijom Francuske sa napomenom da je ovakva situacija rezultat loše lokalne uprave. Jer su Galaci i Brajila, gradovi ove zone, najveće rečne luke Rumunije, a Konstanca pomorska kapija Evrope i poznato letovalište, dok grad Tulča ima Deltu Dunava. Osim toga sve ove jugoistočne županije imaju i solidnu industrijsku komponentu.
Bogdan Matei, 08.10.2019, 11:41
Hladnan tuš za centralne rumunske vlasti ali i za lokalne barone koji naročito u izbornim periodima tvrde da županije ili gradovi kojima oni rukovode brzo nadoknadjuju zaostajanje prema Zapadu. Evropska komisija je u ponedeljak objavila Evropski regionalni indeks konkurentnosti (IERC) koji svake treće godine meri ekonomske pokazatelje svih evropskih regiona. U obzirdolaze faktori kao što su inovacija, složenost poslovne klime, infrastruktura, veličina tržišta. Prema zvaničnom saopštenju rezultati Evrpskog indeksa konkurentnosti potrvdjuju policentričan model sa dobrim rezultatima i plasmanom večine glavnih gradova i regiona sa velikim gradovima, dok druge regije u istim državama postižu mnogo slabije rezultate. Zvaničnici navode primer Bugarske i susedne Rumunije koje imaju sličnu situaciju. Prema novom indeksu za 2019. godinu na prvom mesto u Evropi nalazi se švedska prestonica Stokholm, sa 100 poena, ispred Londona i holanskog Utrehta sa 99 poena. Najdinamičnija zona Rumunije je zona Bukuresta i Ilfova, koja sa 55,9 poena zauzima 151 mesto od ukupno 268 regiona. Moramo medjutim naglasiti da Bukurešt zaostaje mnogo za Varšavom, Pragom ili Bratislavom. Severoazpadna zona Rumunije koja obuhvata Temišvar i Kluž, nalazi se na 246 mestu sa 20,9 poena. Ove su jedine zone iznad nacionalnog proseka Rumunije od 17,84 poena. Po ,,efikasnosti tržišta rada’’ severozapadna zona zemlje je iznad nacionalnog proseka, ali po infrstrukturi i osnovnom obrazovanju zaostaje mnogo za sličnim zonama Grčke, Slovacke ili Poljske. U poredjenju sa 2010. godinom, kada je napravljen prvi Evropski regionalni indeks konkurentnosti, severozapad Rumunije zaostaje za zapadom zemlje gde se nalazi Temišvar-nezvanični glavni grad Banata. Jugoistočni deo Rumunije nalazi se na predposlednjem mestu, ispred grčke severonegejske zone. Komentatori naglašavaju da jugoistočni deo Rumunije zaostaje i za Gvajanom, juznoameričkom teritorijom Francuske sa napomenom da je ovakva situacija rezultat loše lokalne uprave. Jer su Galaci i Brajila, gradovi ove zone, najveće rečne luke Rumunije, a Konstanca pomorska kapija Evrope i poznato letovalište, dok grad Tulča ima Deltu Dunava. Osim toga sve ove jugoistočne županije imaju i solidnu industrijsku komponentu.