Razgovori o održivosti državnog budžeta za 2017. godinu (15.02.2017)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izrazio je u utorak zabrinutost posle razgovora o državnom budžetu i budžetu socijalnog osiguranja za 2017. godinu sa premijerom Sorinom Grindeanuom i ministrom za finansije Viorelom Štefanom. Šef države je naglasio da je budžet problematičan, jer postoji opasnost da deficit probije granicu od 3%. Po oceni predsednika u nacrtu budžeta prihodi su precenjeni i rashodi veliki: ,, Radi se ogromnim iznosima angažovanih kredita u visini od 12 miliardi evra koji će biti teško breme za naredne budžete. Zajedno sa mojim timom produbićemo analizu ovih budžeta. Vodićemo bez sumnje računa o izloženim predlozima premijera i ministra za finansije, ali treba da priznam da sam zabrinut.’’
România Internațional, 15.02.2017, 13:24
Replicirajući predsednik Socijal-demokratske partije (PSD) Liviu Dragnea je izjavio da je državni budžet za 2017. godinu uravnotežen i održiv. On je ocenio da se izmisljaju razni motivi za odlaganje objavljivanja ovog dokumenta: ,, Ja verujem u održivost ovog budžeta. Ovi angažovani krediti predstavljaju zaista teško breme za naredne budžete, ali ovi su zamišljeni kao podsticaj za investicije. Budžet je uravnotežen, održiv, vodilo se računa o izdvajanju 2% za budžet odbrane kao i o gornjoj granici deficita od 3%. Na kraju krajeva, ako je predsednik zabrinut treba da iznese svoje primedbe.’’
U ponedeljak Evropska komisija je u zimskoj prognozi upozorila da će ove godine budžetski deficit Rumunije iznositi 3,6% bruto nacionalnog proizvoda, a to bi moglo da dovede do pokretanja procedure zbog prekomernog deficita. Prognoza o privrednom rastu Rumunije poboljšana je na 4,4% u 2017. godini, ali je ipak niža od prognoze Vlade od 5,2%.
Pojedini eksperti kažu da vreba opasnost od prekomernog deficita, jer sporiji ritam privrednog rasta od vladine prognoze znači I manje budžetske prihode od prognoziranih. Za Radio Rumunija bivši ministar za finansije Mirća Košea je izjavio da budžet za 2017. godinu ima diskutabilnu viziju, jer se oslanja na potrošnju kao motor privrednog rasta. Medjunarodno iskustvo pokazuje nam da ako će ovaj motor potrajati tri do četiri godine počinje gušenje privrede. U ovoj situaciji imaćemo nezdravu ekonomiju koja se neće bazirati na investicije, kapital, modernizaciju, istraživanje, razvoj, na sve što donosi veću dodatu vrednost.
