Rast deficita platnog bilansa (14.09.2021)
Narodna banka Rumunije (BNR) objavila je u ponedeljak najnovije podatke o spoljnom dugu, deficitu platnog bilansa i stranim investicijama. Nakon što se poslednjih godina mnogo govorilo o rastućem javnom dugu, zaduživanju države i nejasnoćama u korišćenju novca privučenog sa domaćeg i medjunarodnog tržišta, vest da je spoljni dug porastao u periodu januar-jul ove godine za preko 6 milijardi evra je još više uzbudila javno mnjenje. Ukupno je javni dug sada dostigao 132 milijarde evra. Razlika izmedju povećanja spoljnog duga 2021. i 2018. godine je važna, odnosno od 80 odsto. Od 132 milijarde evra, dugoročni spoljni dug iznosio je skoro 96 milijardi evra, a kratkoročni spoljni dug 36 milijardi evra. Istovremeno, javni dug nije samo spoljni, već i unutrašnji, a podaci Nacionalne banke pokazuju da ovaj poslednji iznosi oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Roxana Vasile, 14.09.2021, 12:47
Narodna banka Rumunije (BNR) objavila je u ponedeljak najnovije podatke o spoljnom dugu, deficitu platnog bilansa i stranim investicijama. Nakon što se poslednjih godina mnogo govorilo o rastućem javnom dugu, zaduživanju države i nejasnoćama u korišćenju novca privučenog sa domaćeg i medjunarodnog tržišta, vest da je spoljni dug porastao u periodu januar-jul ove godine za preko 6 milijardi evra je još više uzbudila javno mnjenje. Ukupno je javni dug sada dostigao 132 milijarde evra. Razlika izmedju povećanja spoljnog duga 2021. i 2018. godine je važna, odnosno od 80 odsto. Od 132 milijarde evra, dugoročni spoljni dug iznosio je skoro 96 milijardi evra, a kratkoročni spoljni dug 36 milijardi evra. Istovremeno, javni dug nije samo spoljni, već i unutrašnji, a podaci Nacionalne banke pokazuju da ovaj poslednji iznosi oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema stručnjacima, medjutim, zabrinjavajući nije rast spoljnog duga koliko je deficit tekućeg računa platnog bilansa. Prema podacima Centralne banke, u prvih sedam meseci ove godine deficit je dostigao 9 milijardi evra, što je mnogo više nego prošle godine, kada je iznosio 5,3 milijarde evra. Deficit platnog bilansa je u prva tri meseca 2021. godine imao najveći rast u poslednjih 14 tromesečja. Dok u Evropskoj uniji većina ekonomija beleži suficit, u Rumuniji je obrnuto i ovo dovodi do pogoršanja trgovinskog deficita. Potrošnja raste, ali roba je u sve većoj meri uvezena, u odsustvu veće i raznovrsnije domaće proizvodnje.
Dobra vest je da su se strane investicije ove godine povećale na 4 milijarde evra, sa 1,2 milijarde evra prošle godine. Medjutim, nemačka poslovna sredina u Rumunji izrazila je nezadovoljstvo aktuelnim unutrašnjim političkim dogadjajima koji su doveli do gubitka poverenja nemačkih kompanija u sprovodjenje neophodnih i hitnih reformi. Primera radi, subvencije koje nudi Evropska unija moraju biti usmerene na privredu, administracije moraju postati profesionalnije i digitalizovanije, a samim tim i životni standard stanovništva mora znatno da se poveća. Umesto novih problema i neizvesnosti oko budućnosti, kompanijama u Rumuniji potrebna je sva pažnja i politička i administrativna podrška, tvrdi nemačka poslovna sredina u Rumuniji.