Rasprave u parlamentu o kovid sertifikatu 17.11.2021
17.11.2021 1
Ştefan Stoica, 17.11.2021, 19:16
Od početka kampanje vakcinacije protiv KOVID-a-19 u Rumuniji, broj potpuno vakcinisanih gradjana je dostigao skoro 7 miliona. To je malo u poređenju sa prosekom zemalja Evropske unije i sa prvobitnim ciljem vlasti, verovatno davno zaboravljenim, koji je podrazumevao 10 miliona vakcinisanih Rumuna do 1. septembra. Spori tempo vakcinacije i prerano opuštanje tokom leta izložili su Rumuniju četvrtom talasu pandemijie koji se pokazao razornim, sa hiljadama infekcija i stotinama smrtnih slučajeva dnevno.
Kada je situacija, ozbiljno, počela da izmiče kontroli, vlasti su ponovo uvele mere ograničenja, koje su bile usmerene uglavnom na nevakcinisane osobe. Strah od bolesti, ali posebno nemogućnost odlaska u tržne centre i restorane, gde je pristup dozvoljen samo uz prikaz kovid propusnice , opredelilo je mnoge skeptične Rumune za vakcinaciju, a kampanja je oživela. To je stimulisalo i doprinelo dinamici vakcinacije kao i nacrt zakona u parlamentu koji predvidja uvodjenje obaveznog kovid zelenog sertifikata na radu po uzoru na države poput Italije, Francuske ili Grčke, koje su kovid propusnicu nametnule zaposlenima u određenim kategorijama zanimanja ili čak svim zaposlenima, u državnom i privatnom sektoru kovid propusnica je obavezna u Italiji.
U Bukureštu je projekat odbijen u Senatu, a efekat se nije dugo čekao slab odaziv na vakcinaciju i usporena kampanja. Političari su se tada obavezali da će zakon biti usvojen u Poslaničkom domu, koji ima odlučujuću ulogu za donošenje odluka u ovom slučaju, ali u formi u kojoj je uklonjena svaka moguća diskriminacije, na koju su se pozivale socijaldemokratska i ultranacionalistička opozicija kada su u Senatu glasali protiv uvodjenja obaveznog kovid sertivikata za zaposlene u javnom sektoru.
U Poslaničkom domu odluka se razvlači, a izmene i dopune predloga zakona kojim se uvodi obavezan zeleni sertifikat na radu zauzela je skoro 40 stranica. Predsednik zdravstvene komisije, bivši liberalni ministar zdravlja, Nelu Tataru, priznao je da odlaganje uvođenja zakona negativno utiče na stopu vakcinacije.
Socijaldemokrate predlažu da nevakcinisane zaposlene osobe imaju besplatno testiranje 2 meseca dok liberali ( PNL) zahteva da se rok ograniči na 30 dana. S druge strane, liberali smatraju neprihvatljivim predlog AUR-a da se prihvate testovi na antitela, navodeći njihovu naučnu irelevantnost. PNL je takođe predložio da zaposleni koji odbiju vakcinaciju i obole od KOVID-a-19 plate sopstvenim novcem troškove lečenja i eventualnu hospitalizaciju. Socijaldemokrata Aleksandru Rafila, predstavnik Rumunije u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji smatra, međutim, da će ta mera naglasiti probleme u vezi sa kasnim dolaskom zaraženih u bolnicu, s obzirom da se moraju ohrabriti da to učine brzo, pri prvim simptomima. Politička formacija Unija spasite Rumuniju (USR) pozvala je na ubrzanje debata i proširenje odredbi za zakonodavce i nosioce javnih funkcija.
Sa manjim procentom vakcinisanog stanovništva, ali boljim od Rumunije, Austrija je uvela karantin nevakcinisanim osobama. Čak i ako se već suočavaju sa nečim što stručnjaci smatraju 5. talasom pandemije, zapadne države, gde je stopa vakcinacije stanovništva veća od 80%, poput Francuske, Holandije ili Velike Britanije , broj umrlih je veoma nizak.
