Rasprave o državnom budžetu
Aktuelni kabinet namerava da najkasnije do 25. januara uputi nacrt državnog budžeta parlamentu na razmatranje i usvajanje. Ministarstva zdravlja, obrazovanja i saobraćaja primiće veće fondove, dok se dodatni fondovi predvidjaju i za ministarstvo odbrane. «Obaveze koje smo preuzeli u svojstvu članice Severoatlantske alijanse treba da ispunimo, odnosno da iz bruto nacionalnog proizvoda izdvojimo 2 odsto za odbranu», naglasio je u televizijskom intervjuu premijer Sorin Grindeanu.
Leyla Cheamil, 16.01.2017, 12:34
Sa druge strane, ministarstva komunikacije i energije, kao i Generalni sekretarijat vlade, Senat i Poslanički dom primiće manje fondove. Premijer Sorin Grindeanu je naglasio da se budžetska strategija bazira na podacima Nacionalne komisije za prognozu i da će poštovati predvidjeni deficit od 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda: «U 2017. godini prognozirali smo bruto nacionalni proizvod u visini od 181 milijarde evra, odnosno privredni rast od 5,2 odsto i godišnju stopu inflacije od 1,4 odsto. Nacrt budžeta predvidja otvaranje oko 180.000 novih radnih mesta. U 2017. godini imamo prihode u visini od 56 milijardi evra i rashode od 61,7 milijarde evra. Razlika izmedju prihoda i rashoda iznosi 5,7 milijardi, odnosno ispod 3 odsto deficita».
Deo opozicije izrazio je nepoverenje u način na koji kolege iz Socijaldemokratske partije (PSD) mogu ispuniti izborna obećanja bez probijanja budžetskog deficita od 3 odsto. Predsednik Unije Spasite Rumuniju (USR), Nikušor Dan je izjavio: «U vezi sa budžetom donećemo odluku tek nakon što ćemo ga videti. Jedino što mogu da kažem sada je da, prema oceni naših ekonomista, Socijaldemokratska partija ne može ispuniti data obećanja bez probijanja gornje granice budžetskog deficita od 3 odsto. Kako je počela, Socijaldemokratska partija izgleda da želi da rasipa novac, a to može voditi do povećanja budžetskog deficita, većeg zaduživanja ili rasta inflacije.»
Socijaldemokratska partija daje uveravanja da za primenu nagoveštenih mera u predizbornoj kampaniji postoje neophodni fondovi. Nedavnim odlukama vlade povećana je minimalna plata u privredi sa oko 280 evra mesečno na 320 evra od 1. februara. Povećani su za 50 odsto lični dohotci umetnika i osoblja kulturnih ustanova. Vlada je povećala i penzijski bod od 1. jula za 9 odsto.
