Prva tranša novca iz Nacionalnog programa za oporavak i rezilijenciju
Rumuniji će Mehanizmom za oporavak i rezilijenciju biti dodeljeno finansirananje od 29,2 milijaarde evra za reforme i investicije uključene u Nacionalni plan za oporavak i rezilijenciju. Tačnije, radi se o grantu u vrednosti od 14,24 milijarde evra i finansiranju od 14,942 milijarde evra, odobrenih po povoljnim uslovima — odnosno u vidu kredita sa niskim kamatama, za koje garantuje Evropska komisija. Brisel je u četvrtak poslao Bukureštu prvih 1,8 milijardi evra, odnosno predfinansiranje od 13 % od sume dodeljene Rumuniji, a do kraja godine biće dodeljena i razlika u ukupnom predfinansiranju od skoro 3,8 milijardi evra za tekuću godinu. Od sume koja je uplačena kao predfinansiranje, moraju se započeti investicije i reforme koje je Rumunija postavila u Nacionalni plan oporavka i rezilijencije — plan strukturisan na 6 stubova i podeljen na 15 komponenti, kako bi se pokrile potrebe Rumunije i istovremeno pratili prioriteti Evropske komisije. U poglavlju Tranzicija na zelenu ekonomiju” Rumunija je predložila ulaganja od 3,9 milijardi evra za modernizaciju železnica sa elektrificiranom opremom ili bez emisije ugljenika. Pored toga, u renoviranje javnih zgrada i stambenih zgrada biće uloženo 2,7 milijardi evra, kako u energetskom smislu, na primer omotavanjem, tako i da budu otpornije na zemljotrese. Nacionalni plan takođe predviđa 1,5 milijardi evra za digitalizaciju javne uprave, u oblastima kao što su pravosuđe, zapošljavanje i socijalna zaštita, životna sredina i izdavanje elektronskih ličnih karata za 8,5 miliona Rumuna. Pored toga, 881 milion evra ići će na digitalizaciju obrazovanja, na primer, za unapređenje veština nastavnika, ali i obrazovnih sadržaja i digitalne opreme. Tu je i poglavlje o jačanju ekonomske i socijalne otpornosti, koje ima za cilj da Rumunija u budućnosti ima bolji proces donošenja odluka i bolje podržano oporezivanje. Kako? Kroz ojačani budžetski okvir kroz reforme poreske administracije i fiskalnog okvira, kroz reformu penzionog sistema i kroz bolju kontrolu rashoda. Plan obuhvata i mere za unapređenje poslovnog ambijenta jačanjem nezavisnosti pravosuđa, njegovog kvaliteta i efikasnosti, suzbijanjem korupcije i postizanjem predvidivog sistema odlučivanja. Za zdravstvo, planom su predviđena ulaganja od dve milijarde evra u bolničku infrastrukturu, ali i u unapređenje sistema obrazovanja na terenu. U pogledu nacionalne otpornosti na rizik, predviđena je i reforma minimalnog inkluzivnog dohotka, koja bi trebalo da pojednostavi i unapredi socijalnu podršku najugroženijim, ali i da podstakne zapošljavanje i obuku. Za sve ovo novac će stizati u ratama, u zavisnosti od ispunjenja nekih ciljeva, koji moraju biti ostvareni do 31. avgusta 2026. godine.
Corina Cristea, 03.12.2021, 14:37
