Prolećne ekonomske prognoze 16.05.2023
Pandemija KOVID-19, eksplozija cena energenata, galopirajuća inflacija i posledice rata koji je Rusija pokrenula u susednoj Ukrajini, naneli su teske udarce ekonomiji zemaljama Evropske unije. Čini se, međutim, da su zemlje članice apsorbovale uzastopne šokove i ponovo ušle u pozitivan trend. Evropska komisija saopštava da je privreda Zajednice imala bolji učinak od očekivanog, dostigavši rast bruto domaćeg proizvoda od jedan odsto u prva tri meseca ove godine.
Bogdan Matei, 16.05.2023, 12:19
Pandemija KOVID-19, eksplozija cena energenata, galopirajuća inflacija i posledice rata koji je Rusija pokrenula u susednoj Ukrajini, naneli su teske udarce ekonomiji zemaljama Evropske unije. Čini se, međutim, da su zemlje članice apsorbovale uzastopne šokove i ponovo ušle u pozitivan trend. Evropska komisija saopštava da je privreda Zajednice imala bolji učinak od očekivanog, dostigavši rast bruto domaćeg proizvoda od jedan odsto u prva tri meseca ove godine.
Među 27 zemalja članica, Rumunija ima prognozu rasta od 4% za ovu godinu, jednu od najboljih na nivou zajednice. Pozitivni faktori su pad cena energenata na nivo od pre dve godine, otporno evropsko tržište rada, povećanje potrošnje i investicija. Evropska ekonomija je, kažu stručnjaci, uspela da ograniči negativan uticaj ruske agresije na Ukrajinu, izborivši se sa energetskom krizom kroz brzu diverzifikaciju snabdevanja i značajnim smanjenjem potrošnje gasa.
Smanjenje cena energije utiče na celokupnu privredu, koje je dovelo do manjih troškova proizvodnje preduzeća. Sa svoje strane, potrošači primećuju manje računa za energiju, iako bi privatna potrošnja trebalo da ostane na niskom nivou, jer je tempo rasta plata ispod nivoa inflacije., Međutim, primecuje se smanjenje u prva tri meseca 2023. i moglo bi pasti na 7,3% u aprilu i na 5,8 do kraja godine, javlja dopisnik Radija Rumunije iz Brisela.
Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Italijan Paolo Đentiloni priznaje da su negativni aspekti i dalje povećanje kamata i pooštravanje kreditnih uslova, ali ova situacija nije znak slabosti bankarskog sektora, već adaptacija na signale nakon krize.
Još jedan važan faktor za evropsku privredu je implementacija nacionalnih postpandemijskih planova za oporavak i otpornost, koji predstavljaju infuziju kapitala, sa prosečnom apsorpcijom od 3% bruto domaćeg proizvoda. Prema rečima komesara, do 2024. planovi oporavka i otpornosti biće ekvivalentni 3,5 odsto BDP-a u Španiji i Grčkoj, približno 3 odsto u Hrvatskoj i Portugalu, 2,5 odsto u Slovačkoj i Italiji, 2 odsto u Rumuniji i Bugarskoj, 1,5 odsto u Poljskoj i Mađarskoj i jedan odsto u slučaju Francuske i Slovenije.
Očekuje se da će tržište rada u Uniji imati samo umerenu reakciju na sporiji tempo ekonomske ekspanzije. Rast zaposlenosti se procenjuje na 0,5% ove godine, nakon čega bi se usporio na 0,4% u 2024. Očekuje se da će stopa nezaposlenosti ostati nešto iznad 6%.
