Prognoze o rumunskoj privredi – 05.11.2021
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) značajno je poboljšala svoje procene o ekonomskoj evoluciji Rumunije u 2021. godini, predviđajući povećanje od 7,2% ove godine, u poređenju sa napretkom od 6%, kako je procenjeno u junu, prikazano je u nedavno objavljenom izveštaju. Štaviše, do 2022. godine, evropski novac koji će stići kroz Program oporavka i rezilijencije doveo bi do povećanja investicija i poboljšanja izvoza, što bi, zajedno sa očekivanom fiskalnom konsolidacijom i usporavanjem privatne potrošnje, moglo da se pretvori u – povećanje BDP-a od preko 4 posto. Evropska banka za obnovu i razvoj, međutim, upozorava da su ove prognoze podložne velikom stepenu neizvesnosti. Glavni rizik, u slučaju Rumunije, je evolucija pandemije, s obzirom da ona ima drugu najnižu stopu vakcinacije u EU. Zatim dolaze visoke cene prirodnog gasa i nafte, jer je Rumunija, kao i druge države, u obavezi da nadoknadi velike izdatke za energiju za domaćinstva sa niskim primanjima. Drugi razlozi za zabrinutost su mogući poremećaji u lancima snabdevanja i depresijacija nacionalne valute. Prema podacima finansijske institucije, u tri zemlje članice EU u jugoistočnoj Evropi – Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj – trenutno je značajan ekonomski oporavak, nakon što je 2020. godine bio prilično težak. U slučaju Rumunije, glavni pokretač rasta je domaća potražnja. S druge strane, visoke cene roba mogle bi da ugroze postpandemijski oporavak privreda, jer snažno utiču na trgovinski bilans zemalja uvoznica energije, kao što je Rumunija. Prema izveštaju, visoke cene energije mogle bi da budu test podrške javnosti za zeleniju budućnost. Iako je ova podrška bila snažna i porasla na globalnom nivou poslednjih godina, u nekim ekonomijama, uključujući Egipat, Litvaniju, Kazahstan, Poljsku i Rumuniju, ona je niža nego krajem 1990-ih. Shodno Evropskoj banci za obnovu i razvoj njena aktivnost će zabeležiti prosečni porast od 5,5% u 2021., revizija naviše od 1,3 procentna poena u odnosu na junske prognoze. U 2022. godini, kako se ekonomije oporavljaju, tempo će biti umereniji, 3,8%. Ove prognoze su podložne visokom stepenu neizvesnosti zbog rizika povezanih sa budućim pravcem zaraze kovid-19, mogućim pogoršanjem spoljnih uslova i skromnijim ekonomskim rastom među glavnim trgovinskim partnerima. Ekonomska banka za obnovu i razvoj je osnovana 1991. kako bi investirala u države bivšeg komunističkog bloka i pomogla im da pređu na tržišnu ekonomiju. Nakon pada komunizma 1989. godine, Evropska banka za obnovu i razvoj je postala veliki investitor u Rumuniji, gde se fokusirala na finansiranje infrastrukture, povećanje proizvodnje i konsolidaciju finansijskog sektora. Evropska banka za obnovu i razvoj je do sada u rumunsku privredu uložila skoro devet milijardi evra. Tri četvrtine ovog iznosa otišlo je u privatni sektor.
Mihai Pelin, 05.11.2021, 15:04
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) značajno je poboljšala svoje procene o ekonomskoj evoluciji Rumunije u 2021. godini, predviđajući povećanje od 7,2% ove godine, u poređenju sa napretkom od 6%, kako je procenjeno u junu, prikazano je u nedavno objavljenom izveštaju. Štaviše, do 2022. godine, evropski novac koji će stići kroz Program oporavka i rezilijencije doveo bi do povećanja investicija i poboljšanja izvoza, što bi, zajedno sa očekivanom fiskalnom konsolidacijom i usporavanjem privatne potrošnje, moglo da se pretvori u – povećanje BDP-a od preko 4 posto. Evropska banka za obnovu i razvoj, međutim, upozorava da su ove prognoze podložne velikom stepenu neizvesnosti. Glavni rizik, u slučaju Rumunije, je evolucija pandemije, s obzirom da ona ima drugu najnižu stopu vakcinacije u EU. Zatim dolaze visoke cene prirodnog gasa i nafte, jer je Rumunija, kao i druge države, u obavezi da nadoknadi velike izdatke za energiju za domaćinstva sa niskim primanjima. Drugi razlozi za zabrinutost su mogući poremećaji u lancima snabdevanja i depresijacija nacionalne valute. Prema podacima finansijske institucije, u tri zemlje članice EU u jugoistočnoj Evropi – Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj – trenutno je značajan ekonomski oporavak, nakon što je 2020. godine bio prilično težak. U slučaju Rumunije, glavni pokretač rasta je domaća potražnja. S druge strane, visoke cene roba mogle bi da ugroze postpandemijski oporavak privreda, jer snažno utiču na trgovinski bilans zemalja uvoznica energije, kao što je Rumunija. Prema izveštaju, visoke cene energije mogle bi da budu test podrške javnosti za zeleniju budućnost. Iako je ova podrška bila snažna i porasla na globalnom nivou poslednjih godina, u nekim ekonomijama, uključujući Egipat, Litvaniju, Kazahstan, Poljsku i Rumuniju, ona je niža nego krajem 1990-ih. Shodno Evropskoj banci za obnovu i razvoj njena aktivnost će zabeležiti prosečni porast od 5,5% u 2021., revizija naviše od 1,3 procentna poena u odnosu na junske prognoze. U 2022. godini, kako se ekonomije oporavljaju, tempo će biti umereniji, 3,8%. Ove prognoze su podložne visokom stepenu neizvesnosti zbog rizika povezanih sa budućim pravcem zaraze kovid-19, mogućim pogoršanjem spoljnih uslova i skromnijim ekonomskim rastom među glavnim trgovinskim partnerima. Ekonomska banka za obnovu i razvoj je osnovana 1991. kako bi investirala u države bivšeg komunističkog bloka i pomogla im da pređu na tržišnu ekonomiju. Nakon pada komunizma 1989. godine, Evropska banka za obnovu i razvoj je postala veliki investitor u Rumuniji, gde se fokusirala na finansiranje infrastrukture, povećanje proizvodnje i konsolidaciju finansijskog sektora. Evropska banka za obnovu i razvoj je do sada u rumunsku privredu uložila skoro devet milijardi evra. Tri četvrtine ovog iznosa otišlo je u privatni sektor.