Prognoze i ekonomske evolucije
Rumunija je zabeležila stalni proces smanjenja zaostajanja za razvijenim zemlajma čak i u periodu globalne finansijske krize, izjavio je viceguverner Nacionalne banke Rumunije Liviju Vojnea na konferenciji «10 godina od ulaska u Evropsku uniju- razvojne perspektive i izazovi». On je dodao da sa stanovišta monetarne politike ne postoji drugo rešenje za našu zemlju, samo pristupanje evropskoj zoni, obavezu koju smo preuzeli prilikom ulaska u uniju. Viceguverner Nacionalne banke Rumunije je istakao: «Mesto Rumunije je u evrozoni, odluka o ulasku u evrozonu doneta je kada smo postali članovi Evropske unije. Prelazak na evro nije, medjutim, čudotvorni lek. Ulazak u evrozonu ne obezbedjuje blagostanje. Blagostanje treba mi da obezbedimo i to pre ulaska u evrozonu. Potrebno je nastaviti realizaciju strukturnih reformi pre ulaska, kako bismo dostigli višu konvergentnost zarada i ekonomske strukture, da bismo bili bliži uslovima jedne optimalne monetarne zone.»
România Internațional, 21.06.2017, 12:03
Rumunija je zabeležila stalni proces smanjenja zaostajanja za razvijenim zemlajma čak i u periodu globalne finansijske krize, izjavio je viceguverner Nacionalne banke Rumunije Liviju Vojnea na konferenciji «10 godina od ulaska u Evropsku uniju- razvojne perspektive i izazovi». On je dodao da sa stanovišta monetarne politike ne postoji drugo rešenje za našu zemlju, samo pristupanje evropskoj zoni, obavezu koju smo preuzeli prilikom ulaska u uniju. Viceguverner Nacionalne banke Rumunije je istakao: «Mesto Rumunije je u evrozoni, odluka o ulasku u evrozonu doneta je kada smo postali članovi Evropske unije. Prelazak na evro nije, medjutim, čudotvorni lek. Ulazak u evrozonu ne obezbedjuje blagostanje. Blagostanje treba mi da obezbedimo i to pre ulaska u evrozonu. Potrebno je nastaviti realizaciju strukturnih reformi pre ulaska, kako bismo dostigli višu konvergentnost zarada i ekonomske strukture, da bismo bili bliži uslovima jedne optimalne monetarne zone.»
Liviju Vojnea je objasnio da ulazak u evrozonu ne predstavlja samo promenu novčanica, već predstavlja složen kompleks sa dubokim implikacijama, koji može početi samo posle usvajanja političke odluke zasnovane na društvenom konsenzusu.
Zamenik šefa misije američke ambasade u Bukureštu Din Tompson naglasio je da je Rumunija veoma stabilna na sadašnjom finansijskom tržištu. Aktuelni okvir- dodao je on- doneće potrebne inostrane investicije i pružiće zemlji mogućnost da apsorbuje evropske fondove predvidjene za period 2014.-2020. Po oceni Tompsona, Bukurešt treba da stvori atmosferu koja bi podsticala dijasporu da investira u domovinu i atmosferu lišenu korupcije. Američki zvaničnik je uveren u razvoj infrastukture koja bi omogućila našoj zemlji da bude lider u evropskoj ekuaciji energije.
I zamenik ambasadora Nemačke u Bukureštu Akim Troster smatra da Rumunija i dalje ima veliki potencijal rasta. On je dodao da Nemačka želi da naša zemlja postane snažniji i moderniji partner koji će doprineti aktivno jačanju i sutrašnjici Evropske unije.
U analizi kompanije KeysFin sa sedištem u Bukureštu navodi se da rumunska poljoprivreda postaje sve konkurentnija. Poslovni rezultati u oblasti žitarice udvostručeni su u poslednjih 7 godina u Rumuniji, tako da su 2015. godine dostigli vrednost od skoro 3,5 milijardi evra. U ovoj oblasti posluje 7.000 firmi sa oko 40.000 radnika. U odnosu na 2009. godinu broj kompanija je povećan za 30 odsto. Analiza pokazuje da, prema podatcima Evropske komisije, krajem maja 2017. godine Rumunija je postala najveći izvoznik žitarica u Evropskoj uniji.