Problemi rumunske infrastrukture (13.05.2019)
Ministar saobraćaja Razvan Kuk obećao je prilikom preuzimanja ministarske dužnosti, u februaru tekuće godine, da će provesti mnogo više vremena na infrastrukturnim gradilištima nego u kancelariji. U poslednje vreme mediji često pišu o posetama ministra. U nedelju Razvan Kuk je proverio stepen realizacije radova na 36. km autoputa A1 Bukurešt- Pitešt: ,,Vidite li kakve gužve ima u saobraćaju. U 15 časova ovde će sve biti blokirano. Da li vam se dopada da vam šoferi trube. Ugovor je potpisan u novembru, radovi su počeli u aprilu. Tako se više ne može!. Imate rok od 24 časa da pronadjete rešenje. U roku od mesec dana treba da završite radove.
Roxana Vasile, 13.05.2019, 12:48
Prethodno je ministar saobraćaja obišao radove na jednoj obilaznici u županiji Satu Mare, a kasnije i u Salažu: ,,Želim da vidim rezultate, želim da vidim otvorena gradilišta, da otvorimo gradilišta u celoj zemlji, a tamo gde je obećano da ce se radovi završiti i nisu završeni direktori će odgovarati funkcijom .
Svima je poznato da bez odgovarajuće infrastrukture broj saobraćajnih udesa se povečava, kao i vreme provedeno u putničkom vozilu. Svakog dana na rumunskim putevima gine u proseku 5 ljudi. U 30 000 saobraćajnih udesa godišnje zivot gubi oko 2000 osoba. Po bezbednosti u saobraćaju Rumunija zauzima poslednje mesto u Evropskoj uniji.
Nakon 30 godina od pada komunističkog režima i 12 godina od ulaska u Evropsku uniju nije izgradjen nijedan autoput preko Karpata. Prošle godine Rumunija je imala oko 800 km autoputeva, od kojih 100 nasledjenih iz komunističkog perioda. Ali nijedan autoput iz centra prema jugu zemlje ili centra prema istoku. Do sada završene deonice autoputeva povezuju zemlju za inostranstvo, a ne Transilvaniju za Bukurešt ili Crnomorsko primorije. Imamo samo puteve sa jednom kolovoznom trakom u jednom smeru koji prolaze kroz naselja. Na ovakvim putevima dužine 350 kilometara vožnja traje i po šest časova. Podsećamo da je Parlament usvojio zakone koji obavezuju Vladu da izgradi autoputeve, a Evropska unija samo što ne moli vlasti u Bukureštu da privuku fondove za gradnju autoputeva. Medjutim stvari tapkaju u mesto. Pored višegodišnje nezainteresovanosti i birokratija podiže prepreke, a gradjevinari misle samo na što veći profit.
