Privreda Rumunije i sankcije uvedene Rusiji (25.03.2022)
Rumunija podržava i primenjuje pakete sankcija koje je Evropska unija usvojila u kontekstu tenzija između Rusije i Ukrajine, a vlada u Bukureštu preduzima mere u vezi sa pristupom kompanija u ruskom vlasništvu javnom novcu i evropskim fondovima. Istovremeno, vlada najavljuje da priprema set mera za podršku vulnerabilnim licima i kompanijama, nakon što je od početka godine na slične projekte potrošila 3,4 % bruto društvenog proizvoda. Prema rečima ministra finansija, Adrijana Kaćiua, cilj je da se ublaže povećani troškovi izazvani poremećajima u lancima snabdevanja gorivom i hranom. Štaviše, kompanije pogođene ratom u Ukrajini mogu dobiti državnu pomoć, nakon što je Evropska komisija odobrila privremeni krizni okvir koji podržava privrede i građane država članica. To će nadoknaditi dodatne troškove krize cena energije, goriva ili hrane, kao i efekte međunarodnih sankcija koje su uvedene ruskim kompanijama. Adrijan Kaćiu: Mogu se dodeliti grantovi od 35.000 evra do 400.000 evra po kompaniji, u zavisnosti od specifičnosti i sektora u kome posluju, za podršku obrtnog kapitala, likvidnosti preduzeća, koje će podržati prevazilaženje ove komplikovane ekonomske situacije u kojoj se nalazimo, da održimo razliku u inflaciji koja dolazi u ekonomijama i zbog neizvesnosti koje je stvorio sukob u Ukrajini. Istovremeno, rumunske vlasti su saopštile da će zaposleni u kompanijama pogođenim međunarodnim sankcijama uvedenim Rusiji čiji su računi blokirani ili onih koji ne mogu da obavljaju transakcije sa kompanijama iz Ukrajine, Belorusije i Rusije moći da primaju od države novčanu pomoć. Korisnici će biti zaposleni kod poslodavaca koji registruju smanjenje primanja. Državni sekretar u Ministarstvu rada Kristijan Vasilkoju objašnjava: ,, Praktično, pomoć nije samo za kompanije, već je to pomoć za zaposlene /…/ za one koji primaju ove sume novca. Očigledno je da i firma dobija pomoć, država interveniše kako bi održala broj radnih mesta. Što se tiče bankarskog sektora, zvaničnici u ovoj oblasti daju uveravanja da rumunske banke nisu direktno izložene rizicima povezanim sa sukobom u Ukrajini. Potpredsednik Narodne banke, Leonardo Badea, napomenuo je da depoziti koje je Rumunija privukla iz Rusije i Ukrajine iznose veoma niske vrednosti. On je dodao da 300 kompanija sa ruskim kapitalom u Rumuniji ima malu ulogu u svim nefinansijskim kompanijama. Osvrćući se na uticaj na energetski sektor, Leonardo Badea je napomenuo da je između januara i novembra 2021. 70% gasa koji se troši u Rumuniji bilo iz lokalne proizvodnje, a samo 10% je isporučivala Rusija.
Daniela Budu, 25.03.2022, 15:54
