Privlačenje evropskih fondova i privredni rast (11.04.2018)
Osiromašena tokom poluvekovne vladavine komunista i lošim upravljanjem u postrevolucionalnoj tranziciji, Rumunija je na kraju krajeva primljena u Evropsku uniju 2007. godine. Privredno zaotajanje za Zapadom oseća se i sada, naročito u najsiromašnijim severoistočnim i južnim delova zemlje, gde je životni standard na svega 50% evropskog proseka. Teoretski najdostupniji metod za korekciju zaostajanja je apsorpcija evropskih fondova, ali praktično centralne i lokalne rumunske vlasti, bez obzira na političku boju, dokazale su nizak stepen apsorpcije ovih finansijskih sredstava. Opozicione stranke Nacionalna liberalna partija (PNL) i Partije narodnog pokreta (PMP) tražile su u Senatu odgovornost socijal-demokratske ministarke Rovane Plumb zbog slabog privlačenja evropskih fondova. Potpisnici inicijative zahtevali su ostavku ministarke zbog katstrofalnog upravljanja strukturnim fondovima. Od više milijadi evra namanjenih Rumuniji upotrebljeno je veoma malo, a u pojedinim slučajevima ni projekti nisu pčceli da se realizuju, tvrde senatori opozicije koji su identifikovali i razloge, pre svega prekomernu birokratiju, česte izmene zakona i nezainteresovanost vlasti. Liberalni senator George Stanga je naglasio: ,,Rumunija je zvanično izgubila 1,64 miliardie evra na kraju 2017. godine, evropska sredstva koja su besplatno namenjena Rumuniji. Sa ovim iznosom mogli smo da podignemo 10 biolnica, ne osam, 160 kilometara autoputa, četiri visećih mosta na Dunavu. Dokazali ste da niste sposobni da privlačite evropske fondove. Odsustvo profesionalnosti, I nestručnost nalazu vašu ostavku. Dajte ostavku da ne biste u potpunosti iskompromitovali ovu oblast.’’
Bogdan Matei, 11.04.2018, 11:49
Osiromašena tokom poluvekovne vladavine komunista i lošim upravljanjem u postrevolucionalnoj tranziciji, Rumunija je na kraju krajeva primljena u Evropsku uniju 2007. godine. Privredno zaotajanje za Zapadom oseća se i sada, naročito u najsiromašnijim severoistočnim i južnim delova zemlje, gde je životni standard na svega 50% evropskog proseka. Teoretski najdostupniji metod za korekciju zaostajanja je apsorpcija evropskih fondova, ali praktično centralne i lokalne rumunske vlasti, bez obzira na političku boju, dokazale su nizak stepen apsorpcije ovih finansijskih sredstava. Opozicione stranke Nacionalna liberalna partija (PNL) i Partije narodnog pokreta (PMP) tražile su u Senatu odgovornost socijal-demokratske ministarke Rovane Plumb zbog slabog privlačenja evropskih fondova. Potpisnici inicijative zahtevali su ostavku ministarke zbog katstrofalnog upravljanja strukturnim fondovima. Od više milijadi evra namanjenih Rumuniji upotrebljeno je veoma malo, a u pojedinim slučajevima ni projekti nisu pčceli da se realizuju, tvrde senatori opozicije koji su identifikovali i razloge, pre svega prekomernu birokratiju, česte izmene zakona i nezainteresovanost vlasti. Liberalni senator George Stanga je naglasio: ,,Rumunija je zvanično izgubila 1,64 miliardie evra na kraju 2017. godine, evropska sredstva koja su besplatno namenjena Rumuniji. Sa ovim iznosom mogli smo da podignemo 10 biolnica, ne osam, 160 kilometara autoputa, četiri visećih mosta na Dunavu. Dokazali ste da niste sposobni da privlačite evropske fondove. Odsustvo profesionalnosti, I nestručnost nalazu vašu ostavku. Dajte ostavku da ne biste u potpunosti iskompromitovali ovu oblast.’’
Vladajuća koalicija Socijal-demokratske partije (PSD) I Alijanse liberala I demokrata (ALDE) uz podršku Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) odbila je inicijativu opozicije. Protiv inicijative glasalo je 72 senatora, jednan se uzdržao i 40 su glasali za. Pre glasanja u Senatu ministarka evropskih fondova je replicirala optuzujuči kritičare za politikantski nastup. Rovana Plumb je objasnila: ,,Nisam čovek koji gleda u prošlost, radije želim da gradim sadašnjost kako bi se osigurali rezultati sutrašnjice. Ali ne prihvatam neosnovane napade kolega iz opozicije imajuci u vidu da u prehodnom sazivu iste kolege koje sada pokušavaju da nam očitaju lekcije dokazale su nezainteresovanost kada je apsorpcija evropskih fondova bila u kolapsu. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije stopa apsorpcije struktunih fondova i investicija bila je od 16%, za 2% manja od evropskog proseka. Rumunija postiže bolje rezultate u ovoj oblasti od mnogih zemalja sa višedceniskim članstvom u Evropskoj uniji.’’
Ministarka je dodala da je Rumuniji u periodu 2014-2023 namenjeno oko 42 miliarde evra, od kojih je naša zemlja vec privukla10 miliardi.