Pripeme za Nacionalni praznik Rumunije-1.Decembar (28.11.2022)
Svake godine 1. decembra Nacionalni praznik Rumunije slavi se širom zemlje i van granica Rumunije, na ratnim poprstima na kojima se nalaze rumunski vojnici kao i u rumunskim zajednicama u inostranstvu. U Bukureštu na tradicionlnoj vojnoj parada ispod Trijumfalne kapije učestvovaće najveći broj savezničkih vojnika. Na vojnoj paradi pojaviće se najnovija tehnika Rumunske vojske, a pored rumunskih vojnika na paradi će učestvovati i 150 vojnika iz Belgije, Francuske, Severne Makedonije, Republike Moldavije, Portugalije, SAD i Holandije kao i iz saveznickih zemlaja koje daju doprinos strukturama NATO-a na teritoriji Rumunije. Na nebu Rumunije prisustni na na vojnoj paradi mogu pored vojne tehnike da vide i borbene avione iz Kanade, Italije, Španije i SAD. Posebne svečanosti povodom Nacionalnog praznika održaće se u gradu Alba Julija, odakle će 29. nvembra krenuti poruke ka celoj zemnji u okviru vaspitnog programa Muzeja Prinčipija. 30. novembra, kada se slavi Sveti Andrej, zaštitnik Rumunije, u Alba Juliji predvidjene su vojne ceremonije polaganja venaca na najvažnije spomenike Ujedinjenja. Istog dana počinju i festival tradicija i običaja ,,Tradicionalna Rumunija“ i vojna svečanost sa borbenom tehnikom uz učešće 850 vojnika. Defilovaće odredi sa kopnenom tehnikom, helikopterima i avionima F-16. Na vojnoj paradi učestvujue i odred francuskih vojnika iz sastava Borbene grupe za kolektivnu odbranu. Istovremeno obeležava se i stogodišnjica krunisanja Kralja Ferdinanta I i Kraljice Marije u Alba Juliji, gradu u koji je vladar Vlaške Mihaj Viteazul 1600.godine ušao sa vojskom. Ovaj istoriski dogadjaj u romantičnoj istoriografiji smatra se prvim političkim ujedinjenjem na rumunskom tlu. Nazvan i ,,Ujediniteljem zemlje“, Ferdinant I bio je kralj svih Rumuna jer je u vreme njegove vladavine ostvareno Veliko Ujedinjenje 1918. godine, najvazniji dogadjaj u istoriji rumunskog naroda. Tada su se Transilvanija, Basarabija i Bukovina ujedinile sa maticom zemljom. Ferdinand I bio je providencijalni lik, čovek agrarne i izborne reforme i akcija usmerenih na jačanje rumunske unitarne države. U njegovo vreme došlo je do procvata rumunske moderne države. Pored Ferdinanta I bila je Kraljica Marija, bolničarka na frontu u Prvom svetskom ratu, diplomata u evropskim kancelarijama bez koje, kažu istoričari, uspeh Ferdinanta ne bi bio isti, a Velika Rumunija ostala bi najverovatnije teško ostvareni cilj.
Mihai Pelin, 28.11.2022, 11:09
