Preporuke za pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu (06.11.2018)
Prema saopštenju koje je objavljeno u ponedeljak na Sajtu Evropskog parlamenta, po mišljenju evroposlanika Odbora za građanske slobode (LIBE), Rumunija i Bugarska treba da budu primljene kao članice Šengenskog prostora za što kraće vreme. Dve susedne države koje su zajedno pristupile EU 2007. godine, trebalo je da postanu članice šengenskog prostora još marta 2011. Nada je nestala još tog trenutka i pored toga što su Bukurešt i Sofija konsekventno sledili strategiju pristupanja i ispiunjavanje uslova, sprovodeći postepeno šnegenski aki. Suprostavljanje pojedinih država kao što su Holandija, Austrija, Nemačka odložilo je u više navrata pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu. Navedeni razlozi su bili neispunjenje nekih od obaveza koje su preduzete Mehanizmom za saradnju i verifikaciju kojim EU monitorizuje situaciju u pravosuđu. Sada su evroparlammetarci Odbora za građanske slobode ponovo razmatrali ovo pitanje argumentujući da je šengenski prostor jedinstveni sistem i jedan od najvećih ostvarenja EU i da je odbijanje prijema Rumunije i Bugarske kao punopravne članice donelo negativne posledice ne samo za dve države nego i po celu Evrospku uniju. Oni istovremeno, odbijaju pristup sa vazdušnim i pomorskim granicama, u prvoj fazi o kome se govori u poslednje vreme a tek onda i sa kopnenom granicom. ,,Ovaj pristiup u dve etape predstavlja opasni presedan koji nema nikakvu pravnu osnovu i privlači niz ekonomskih, socijalnih i političkih opterečenja za EU, naglasio je bugarski izvestilac Sergej Stanišev, predstavnik Grupe soacijalista i demokrata, koji je citiran u saopštenju. Održavanje ili ponovno uvođenje kontrole na internim granicama šengenskog prostora urušava poverenje građana u integracije i evropske institucije, naglasili su evroposlanici po čijem mišljenju na širenje šengenskog prostora ne treba da utiču druge politike komunitarnog bloka, kao što su politika azilanstva i migracija. U ovom trenutku, Rumunija i Bugarska primenjuju delimično šengenski aki a na granicama ovih država vrši se kontrola. Izveštaj odbora za građanske slobode (LIBE), koji nema pravni karakter, izglasaće se u decembru na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta koji je dao svoju saglasnost za pristupanje Bugarske i Rumunije još juna 2011, a koji je kasnije u više navrata ponovio svoj stav.
Corina Cristea, 06.11.2018, 15:05
Prema saopštenju koje je objavljeno u ponedeljak na Sajtu Evropskog parlamenta, po mišljenju evroposlanika Odbora za građanske slobode (LIBE), Rumunija i Bugarska treba da budu primljene kao članice Šengenskog prostora za što kraće vreme. Dve susedne države koje su zajedno pristupile EU 2007. godine, trebalo je da postanu članice šengenskog prostora još marta 2011. Nada je nestala još tog trenutka i pored toga što su Bukurešt i Sofija konsekventno sledili strategiju pristupanja i ispiunjavanje uslova, sprovodeći postepeno šnegenski aki. Suprostavljanje pojedinih država kao što su Holandija, Austrija, Nemačka odložilo je u više navrata pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu. Navedeni razlozi su bili neispunjenje nekih od obaveza koje su preduzete Mehanizmom za saradnju i verifikaciju kojim EU monitorizuje situaciju u pravosuđu. Sada su evroparlammetarci Odbora za građanske slobode ponovo razmatrali ovo pitanje argumentujući da je šengenski prostor jedinstveni sistem i jedan od najvećih ostvarenja EU i da je odbijanje prijema Rumunije i Bugarske kao punopravne članice donelo negativne posledice ne samo za dve države nego i po celu Evrospku uniju. Oni istovremeno, odbijaju pristup sa vazdušnim i pomorskim granicama, u prvoj fazi o kome se govori u poslednje vreme a tek onda i sa kopnenom granicom. ,,Ovaj pristiup u dve etape predstavlja opasni presedan koji nema nikakvu pravnu osnovu i privlači niz ekonomskih, socijalnih i političkih opterečenja za EU, naglasio je bugarski izvestilac Sergej Stanišev, predstavnik Grupe soacijalista i demokrata, koji je citiran u saopštenju. Održavanje ili ponovno uvođenje kontrole na internim granicama šengenskog prostora urušava poverenje građana u integracije i evropske institucije, naglasili su evroposlanici po čijem mišljenju na širenje šengenskog prostora ne treba da utiču druge politike komunitarnog bloka, kao što su politika azilanstva i migracija. U ovom trenutku, Rumunija i Bugarska primenjuju delimično šengenski aki a na granicama ovih država vrši se kontrola. Izveštaj odbora za građanske slobode (LIBE), koji nema pravni karakter, izglasaće se u decembru na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta koji je dao svoju saglasnost za pristupanje Bugarske i Rumunije još juna 2011, a koji je kasnije u više navrata ponovio svoj stav.
