Preopterećen zdravstveni sistem
Rumunski zdravstveni sistem već je mesecima preopterećen, u pokušaju da pomogne onima koji se razbole od Kovida-19. I nije reč samo o velikom broju slučajeva sa kojima se suočava, već i o nizu drugih sistemskih problema nagomilanih tokom poslednjih decenija. Međutim, što se tiče broja ljudi zaraženih novim korona virusom, s obzirom da u glavnom gradu više nema mesta na intenzivnoj terapiji, više pacijenata u teškom stanju prevezeno je vojnim avionom iz Bukurešta u bolnice u Moldaviji (severo-istok).
Daniela Budu, 20.11.2020, 12:14
Bukurešt već je nedeljama na prvom mestu po broju infekcija novim korona virusom, a medicinski sistem je dostigao tačku koje su se plašili i vlasti i lekari. Premijer Ludovik Orban je najavio da će se sledeće nedelje kapaciteti za lečenje pacijenata sa Kovidom povećati u Bukureštu sa još 47 kreveta, od kojih će 30 biti u privatnoj bolnici, a ostatak u državnim bolnicama u glavnom gradu.
Ali problem mesta na intenzivnoj nezi nije ograničen na Bukurešt. Pored toga, nedostaje i medicinsko osoblje. Na primer, u županiji Mehedinc (jugo-zapad), gde su se poslednjih dana zabeležili rekordi u broju zaraženih, lekari kažu da postoje trenuci kad se pacijenti u kritičnom stanju rotacijom dovode na intenzivnu negu, u pokušaju da im se obezbedi neophodni kiseonik. Lekari su ponovo apelovali na stanovništvo da poštuju izrečene mere, socijalnu distancu i nošenje maski. Još jedna mera koje su donele vlasti, da bi se pomoglo stanovništvo i lekari, jeste donošenje Hitne uredbe po pitanju telemedicine.
Ministar zdravlja, Nelu Tataru kaže da je bilo neophodno izmeniti zakonski okvir tako da se pruži mogućnost izvođenja medicinske zaštite na daljinu, u uslovima nezapamćene zdravstvene krize. Putem telemedicine se mogu vršiti konsultacije, pružanje pomoći ili nadgledanje. Prema vlastima, pacijenti će tako imati brži pristup medicinskoj pomoći, a liste čekanja će biti skraćene. Telemedicina može pomoći i u ograničavanju širenja virusa Sars-Kov-2, ograničavanjem kretanja i direktnog kontakta — smatraju vlasti. Štaviše, pandemija Kovida-19 ima razarajući efekat na hronične bolesnike u Rumuniji, zbog sve većeg pritiska na ionako preopterećen medicinski sistem, zaključak je izveštaja Uticaj pandemije Kovida-19 na hronične pacijente u medicinskim službama u Rumuniji“.
Broj hospitalizacija širom zemlje u prvoj polovini godine se smanjio za 48% u odnosu na isti period prošle godine. Najviše su pogođeni pacijenti sa SIDOM i dijabetesom. Pad broja hospitalizacija je uzrokovan otežanim pristupom medicinskim uslugama za hronične bolesnike, usled mera preduzetih u kontekstu pandemije.
