Retrospektiva glavnih unutrašnjo-političkih dogadjaja godine
Pod spektrom pandemije kovida19 Rumunija se nalazi već dve godine i nakon više talasa pandemije stanovnici zemlje zbog slabog odziva na vakcinaciju izloženi su raznim restrikcijama od kojih su neke ugrožavale prava i slobode posebno nevakcinisanih osoba. Nakon malog broja preminulih ovog leta od posledica kovida, ove jeseni posle godisnjih odmora i otvaranja škola, zabeležen je eksplozivni rast preminulih i zaraženih novim koronavirusom. Četvrti talas je udario celom snagom. Najcrnji period od početlka pandemije u Rumuniji zabeležen je prema statističkim podacima u drugoj polovini oktobra, kada su odeljenja intenzivne nege bila preplavljena inficiranim kovidom. U situaciji prepunih bolnica Rumunija je zatražila medjunarodnu pomoć. 2021. bila je i godina požara u nekoliko bolnica u kojima su stradali zaraženi koronavirusom. Serja je počela u novembru 2020. u gradu Pjatra Njamc (na severoistoku zemlje) i nastavla se 2021. godine u Bukurestu, na Institutu Matej Balš i u Konstanci (na jugoistoku) na Infektivnoj bolnici. Predsednik države Klaus Johanis je u tom trenutku priznao da rumunska država nije uspela da obezbedi potrebnu zaštitu njenim gradjana. Na svu sreću, epidemiološka situacija je poboljšana na kraju 2021. godine, kada je zemlja ušla u zelenu zonu, jedinstven slučaj u Evropi.
România Internațional, 01.01.2022, 15:11
Pod spektrom pandemije kovida19 Rumunija se nalazi već dve godine i nakon više talasa pandemije stanovnici zemlje zbog slabog odziva na vakcinaciju izloženi su raznim restrikcijama od kojih su neke ugrožavale prava i slobode posebno nevakcinisanih osoba. Nakon malog broja preminulih ovog leta od posledica kovida, ove jeseni posle godisnjih odmora i otvaranja škola, zabeležen je eksplozivni rast preminulih i zaraženih novim koronavirusom. Četvrti talas je udario celom snagom. Najcrnji period od početlka pandemije u Rumuniji zabeležen je prema statističkim podacima u drugoj polovini oktobra, kada su odeljenja intenzivne nege bila preplavljena inficiranim kovidom. U situaciji prepunih bolnica Rumunija je zatražila medjunarodnu pomoć. 2021. bila je i godina požara u nekoliko bolnica u kojima su stradali zaraženi koronavirusom. Serja je počela u novembru 2020. u gradu Pjatra Njamc (na severoistoku zemlje) i nastavla se 2021. godine u Bukurestu, na Institutu Matej Balš i u Konstanci (na jugoistoku) na Infektivnoj bolnici. Predsednik države Klaus Johanis je u tom trenutku priznao da rumunska država nije uspela da obezbedi potrebnu zaštitu njenim gradjana. Na svu sreću, epidemiološka situacija je poboljšana na kraju 2021. godine, kada je zemlja ušla u zelenu zonu, jedinstven slučaj u Evropi.
U drugoj pandemijskoj godini Rumunija je imala četiri ministra zdravlja- dvoje iz Unije spasite Rumuniju (USR), jednog iz Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i u poslednjoj dekadi jednog iz Socijaldemokratske partije (PSD), što je novi dokaz pomeranja snaga ili igara na domaćoj političkoj sceni. Sve je počelo u aprilu odlukom talašnjeg premijera liberala Florina Kacua da smeni ministra zdravlja Vlada Vojkuleskua člana Unije spasite Rumuniju. U septembru je iz koalicione vlade Nacionalne liberalne partije, Unije spasite Rumuniju i Demokratskog sveza Madjara u Rumuniji smenjen i ministar pravde, takodje član Unije spasite Rumuniju. Usledila je tromesečna kriza. Nezadovoljni članovi Unije spasite Rumuniju napustili su Vladu i u oktobru rame uz rame sa opozicinom Socijaldemokratskom partijom glasali za nepoverenje Vladi Florina Kacua. Posle dva neuspešna pokušaja Unije Spasite Rumuniju i Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Madjara da formiraju manjinske Vlade, prihvaćena je nova varijana kojoj se mnogi nisu nadali. Posle intenzivnih pregovora Nacionalna liberalna partije i Socijaldemokratska, do tada nepomirljivi protivnici, doneli su odluku o saradnji i u Vladi uključili i Demokratski savez Madjara. Za premijera je izabran liberal Nikolaje Čuka, general u penziji. Florin Kacu morao je da se pomiri sa funkcijom predsednika Senata i Nacionalne liberalne partije, osvojenu u septembru u borbi sa bivšim prvim čovekom stranke Ludovikom Orbanom, koji je posle poraza napustio liberale i odlučio da formira novu političku stranku. Na izborima za predsednika Unije spasite Rumuniji pobedio je bivši evropski komesar Dačijan Čološ.
Rumunija je ove godine bila medju najpogodjenijim zemljama Evrope rekornim poskupljenjem električne energije i prirodnog gasa. Situacija je pogoršana posle liberalizacije tržišta 1. januara 2021. Posle polugodišnjeg haosa, tržište je stabilizovano. Bila je to mala uteha jer je od ovog leta struja opet poskupela. Vlada Rumunije donela je odluku, koju je kasnije Parlament i usvojio, o zamrzavanju cene struje za domačinstva, dok će se deo fakture pokriti iz državnog budžeta. Poskupljenja su stimulisala inflaciju koja je u oktobru dostigla čak 7,9%, dok su primanja stanovnika mirovala. Pema prognozama rumunska privreda zabeležiće ove godine rast od 7% posle godinu dana kontrakcije od 3,7%. Spasonosno rešenje moglo bi da dodje od Nacionalnog plana oporavka i otpornosti za koji će Evropska komisija za Rumuniju do 2026. godine izdvojiti oko 29 miliardi evra nepovratnih fondova i kredita.
Ove godine održan je i 25 Medjunarodni festival klasične muzike Djordje Enesku uz učešće 3500 rumunskih i inostranih umetnika. Na scenama u Bukureštu i drugim gradovima Rumunije nastupala su 32 orkekstra iz 14 zemalja sveta. 2021. godina bila je i izuzetno važna za rumunko filmsko stvaralaštvo. Radu Zude osvojio je Zlatnog medveda za najbolji film na Medjunarodnom festivalu u Berlinu, a dokumentarac ,,Kolektiv“ Aleksandera Nanaua dobio Oskara za najbolji dokumentarac i najbolji medjunarodni dugometražni film“
Ove godine na Nacionalnoj areni odigrane su četiri utakmice završnog turnira Evropskog šampionata u fudbalu, tri u grupi C i jedna u osmini finala. Nažalost naši reprezentativci pratili su utakmice na malim ekranima. Na Letnjim oplimpijskim igrama u Tokiju rumunska delegacija osvojila je samo 4 medalje i zauzela tek 46. mesto. Ana Marija Popesku osvajačica srebrne medalje u Tokiju saopštila je da se oprašta od aktivnog bavljenja mačevanjem. Prethodno je naša najbolja mačevalka proglašena za najbolju na svetu u sezoni 2020/ 2-021. Od aktivnog bavljenja tenisom oprostio se i Horijaa Tekau, a od gimnastike Marijan Dragulesku i Larisa Jordake.
Na kraju recimo da su nas ove godine napustili slavne osobe, glumci Jon Dikiseanu i Jon Karamitru, direktor Narodnog pozorišta u Bukureštu i predsednik Rumunskog pozorišnog udruženja, književnica Ileana Vulpesku, višestruki olimpijski šampion u kajaku i kanuu Ivan Pacajkin, istoričar Dan Berindej, reditelj Dan Pujkan, pevači Doru Stankulesku, Viktor Sokaču i Benone Sinulesku.
