Retrospektiva glavnih društveno-političkih dogadjaja godine

Nakon dve godine udarnih vesti o novom koronavirusu, u 2022. ruska nelegalna i neopravdana agresije na Ukrajinu, nekadašnjeg saveznika u sovjetsko vreme, potislula je pandemiju u drugi plan. Zajedno sa partnerima iz Evropske unije i saveznicima iz NATO-a, Rumunija je oštro osudila rusku agresiju i svoje akcije koordinisala sa saveznicima kako bi se osujetila ,, najveća evroatlanska bezbednosna pretnja u poslednjim decenijama“, naglašeno je u novembru u Završnoj deklaraciji ministarskog skupa Severnoatlanske alijanse u Bukureštu. Rusija snosi celu odgovornost za ovaj rat, za flagrantno kršenje medjunarodnog prava i principa Povelje ujedinjuenih nacija, a njene neprihvatljive akcije, energetska ucena i nuklearna retorika podrivaju medjunarodni poredak zasnovan na pravilima. Na svaki napad na saveznike uslediće zejednički i odlučni odgovor, naglašeno je u Deklaraciji. Nakon ruske agresije počelo je jačanje istočnog krila NATO-a. SAD su povećale broj vojnika na terirtorije strateških partnera. Na teritoriji Rumuniji srasporedjeno je oko 5000 vojnika, većina iz SAD, Francuske, Belgije, Holandije i Kanade. Borbena grupa Severnoatlanskog saveza osnovana je nekoliko meseci posle izbijanja rata pretvaranjem savezničkih multinacionalnih elemenata iz sastava Snaga za reakciju, a Francuska preuzela ulogu okvirne-nacije.

România Internațional, 31.12.2022, 10:42

Nakon dve godine udarnih vesti o novom koronavirusu, u 2022. ruska nelegalna i neopravdana agresije na Ukrajinu, nekadašnjeg saveznika u sovjetsko vreme, potislula je pandemiju u drugi plan. Zajedno sa partnerima iz Evropske unije i saveznicima iz NATO-a, Rumunija je oštro osudila rusku agresiju i svoje akcije koordinisala sa saveznicima kako bi se osujetila ,, najveća evroatlanska bezbednosna pretnja u poslednjim decenijama“, naglašeno je u novembru u Završnoj deklaraciji ministarskog skupa Severnoatlanske alijanse u Bukureštu. Rusija snosi celu odgovornost za ovaj rat, za flagrantno kršenje medjunarodnog prava i principa Povelje ujedinjuenih nacija, a njene neprihvatljive akcije, energetska ucena i nuklearna retorika podrivaju medjunarodni poredak zasnovan na pravilima. Na svaki napad na saveznike uslediće zejednički i odlučni odgovor, naglašeno je u Deklaraciji. Nakon ruske agresije počelo je jačanje istočnog krila NATO-a. SAD su povećale broj vojnika na terirtorije strateških partnera. Na teritoriji Rumuniji srasporedjeno je oko 5000 vojnika, većina iz SAD, Francuske, Belgije, Holandije i Kanade. Borbena grupa Severnoatlanskog saveza osnovana je nekoliko meseci posle izbijanja rata pretvaranjem savezničkih multinacionalnih elemenata iz sastava Snaga za reakciju, a Francuska preuzela ulogu okvirne-nacije.

Rumunija se od samog početka priključila medjunarodnim naporima za pomoć Ukrajini i zalaže se i dalje za višestranu pomoć. Vlastima u Bukureštu stigle su čestitke za brigu o ukrajinskim izbeglicama i olakšavanje tranzita ukrajinskih žitarica ka svetskom tržištu. Istovremeno, rumunske vlasti imale su zadatak da upravljaju unutrašnjim krizama izazvanih ratom u Ukrajini. U saradnji sa evropskiim partnerima Bukurešt je smanjio zavisnost od ruskog gasa. Vlada u Bukureštu preduzela je i mere oganičenja ogromnih cena gasa i električne energije koje su zajedno sa visokom stopom inflacije od skoro 17% opasno zapretile kućnom budžetu i poslovanju mnogih firmi. U državnom budžetu za narednu godinu predvidjeno je produženje ograničenja cene struje i gasa, nove mere zaštite najsiromašnijih društvenih kategorija i povećanje penzija i minimalne plate u privredi.

Evropska komisija je pri kraju godine preporučila ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja, instrument uveden 2007. godine kada je Rumunija postala članica Evropske unije. Presudnu ulogu u donošenju ove odluke imalo je usvajanje pravosudnih zakona, čime su ispravljenje ogromne greške napravljene 2017. i 2018. godine za vreme vladavine Socijaldemokrate partije (PSD). Evropska komisija je zaključila da Rumunija, kao inače i Bugarska, ispunjava tehničke uslove za ulazak u Šengen zonu slobodnog kretanja i preporučila članicama Unije da ubrzaju pristupanje dve države. I Evropski parlament je izglasao rezoluciju sa sličnim sadržajem. Podrške institucija Evropske unije i zemalja članica, uključujući Holandiju koja se ranije suprostavljala ulasku Rumunije i Bugarske, naišle su medjutim na neočekivani i opsesivni negativni odgovor Austrije. Argumenti da se Rumunija ne nalazi na koridorima nelegalnih migranata, pozitivni rezultati Agencije Fronteks, pa ni izveštaji Komisije o pozitivnim rezultatima Bukurešta u odbrani spoljnih granica Unije i kontroli nelegalne migracije nisu mogli da uvere Austriju. Austrijski veto u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove blokiralo je dugoočekivani ulazak Rumunije u Šengen zonu. Gest Austrije izazvao je zahladjenje diplomatskih odnosa izmedju Bukurešta i Beča. U uzavrseloj političkoj situaciji pojedini rumunski političari nisu se ustručavali da apeluju na bojkotovanje austrijskih kompanija. Sa položaja šefa rumunske diplomatije predsednik Klaus Johanis je apelovao na smnirivanje tenzija i osudio poziv na bojkot. Na samitu Evropske unije Johanis je apelovao na jedinstvo i solidarnost sa napomenom da Rumunija zaslužuje ulazak u Šengen zonu.

Nakon punih 7 godina od tragedije u bukureštanskom klubu Kolektiv, sud je najzad doneo odluku. Bivši gradonačelnik IV sektora u kojem se dogodila tragedija koja je odnela više desetina mladih života, osudjen je na 4 godine zatvora za zloupotrebu službenog položaja, kaznu smanjenu za 4 godine u odnosu na prvostepenu odluku. Vlasnici kluba osudjeni su na 6 do 12 godina zatvora, a vatrogasci Inspektorata za hitne situacije, koji su proverili klub i nisu preduzeli odgovarajuće mere, na 8 godina i 8 meseci zatvora. Osudjeni treba da plate porodicama stradalih i preživelih odštetu u visini od nekoliko desetina miliona evra. Porodice preminulih i preživelih u požaru u Klubu Kolektiv tvrde medjutim da je najveći krivac rumunska država i njeni sistemi koji ne mogu da suzbiju korupciju i nestručnost.

Sportska 2022. godina bila je uspešna za mnoge naše takmičare. Postignuti su zapaženi rezultati u veslanju, kajaku i kanuu, stonom tenisu, atletici ili dizanju tegova. Ove godine medju svetske zvezde plivanja vinuo se i naš plivač David Popović. Bukureštanski gimnazijalac osvojio je na juniorskim i svetskim prvenstvima u plivanju zlatne medalje na 100 i 200 metara slobodnim stilom, a u Rimu postavio novi svetski rekord na 100 metara slobodno. Sportska štampa već govori o ,,fenomenu“ Popović, a u anketi Swimming World magazin proglašen je plivačem godine.

Nažalost bivši prvi ženski reket sveta Rumunka Simona Halep primila je vest da je posle antidoping kontrole na US openu bila pozitivna na doping testu. Dvostruka pobednica grend slem turnira, koju mogi smatraju modelom sportskog integriteta, počela je po njenim rečima najteži meč života, borbu za istinu, jer želi da dokaže da nije svesno koristila nedozvoljena sredstva.