Pregled unutrašnjo-političkih dogadjaja 2014. godine

U 2014. godini, posle tri godine sa politike scene sišla je najuspešnija postkomunistička politička alijansa sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne Liberalne partije (PNL), Konzervativne partije (PC) i Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR), koja je jednostavno zbrisala protivnike na parlamentarnim izborima 2012. godine. Posle izlaska liberala iz vladajuće koalicije, u vladu je ušao Demokratski savez Madjara iz Rumunije (UDMR). Tri meseca kasnije došao je red na prvi izborni test– evroparlamentarni izbori. Kao što se i očekivalo, pobedila je trojka Socijaldemokratske partije, Nacionalne unije za progres Rumunije i Konzervativne partije, koja je osvojila 50 odsto od 32 mandata Rumunije u Evropskom parlamentu. Na velikoj udaljenosti od pobednika našle su se Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratsko-liberalna (PDL), glavne stranke opozicije. Izborni cenzus ispunili su i nestranački kandidat Mirča Dijakonu, Demokratski savez Madjara u Rumuniji i Partija narodnog pokreta (PMP). Zbog neočekivano slabog rezultata, lider Nacionalne liberalne partije Krin Antonesku doneo je odluku da podnese ostavku i da počnu pregovori o ujedinjenju sa Demokratsko –liberalnom partijom. Drugi predlog se dokazao uspešnim. Usledilo je šest meseci političke borbe i sve je dostiglo vrhunac predizbornom kampanijom za predsedničke izbore. Pobednik predsedničkih izbora bio je kandidat Nacionalne liberalne partije Klaus Johanis, koji je na opšte iznenadjenje pobedio glavnog favoritu premijera Viktora Pontu. Propusti vlasti u organizovanju izbora u inostranstvu postali su razlog za nezadovoljstvo javnog mnjenja, ali i teme za krivično gonjenje. U decembru formiran je novi kabinet Viktora Ponte, četvrti po redu. U istom mesecu, istekao je i predsednički mandat Trajana Baseskua. Posle kontroverzne decenije na čelu države, Trajan Basesku je ocenio da je zemlja sigurnija nego ikada ranije i izvoznik bezbednosti za druge države NATO. Sa svoje strane, novi predsednik Klaus Johanis je medju prioritete postavio vaspitanje, zdravstvo i obnovu javnih institucija.

Florentin Căpitănescu, 03.01.2015, 12:13

U 2014. godini, posle tri godine sa politike scene sišla je najuspešnija postkomunistička politička alijansa sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne Liberalne partije (PNL), Konzervativne partije (PC) i Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR), koja je jednostavno zbrisala protivnike na parlamentarnim izborima 2012. godine. Posle izlaska liberala iz vladajuće koalicije, u vladu je ušao Demokratski savez Madjara iz Rumunije (UDMR). Tri meseca kasnije došao je red na prvi izborni test– evroparlamentarni izbori. Kao što se i očekivalo, pobedila je trojka Socijaldemokratske partije, Nacionalne unije za progres Rumunije i Konzervativne partije, koja je osvojila 50 odsto od 32 mandata Rumunije u Evropskom parlamentu. Na velikoj udaljenosti od pobednika našle su se Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratsko-liberalna (PDL), glavne stranke opozicije. Izborni cenzus ispunili su i nestranački kandidat Mirča Dijakonu, Demokratski savez Madjara u Rumuniji i Partija narodnog pokreta (PMP). Zbog neočekivano slabog rezultata, lider Nacionalne liberalne partije Krin Antonesku doneo je odluku da podnese ostavku i da počnu pregovori o ujedinjenju sa Demokratsko –liberalnom partijom. Drugi predlog se dokazao uspešnim. Usledilo je šest meseci političke borbe i sve je dostiglo vrhunac predizbornom kampanijom za predsedničke izbore. Pobednik predsedničkih izbora bio je kandidat Nacionalne liberalne partije Klaus Johanis, koji je na opšte iznenadjenje pobedio glavnog favoritu premijera Viktora Pontu. Propusti vlasti u organizovanju izbora u inostranstvu postali su razlog za nezadovoljstvo javnog mnjenja, ali i teme za krivično gonjenje. U decembru formiran je novi kabinet Viktora Ponte, četvrti po redu. U istom mesecu, istekao je i predsednički mandat Trajana Baseskua. Posle kontroverzne decenije na čelu države, Trajan Basesku je ocenio da je zemlja sigurnija nego ikada ranije i izvoznik bezbednosti za druge države NATO. Sa svoje strane, novi predsednik Klaus Johanis je medju prioritete postavio vaspitanje, zdravstvo i obnovu javnih institucija.

Borba protiv korupcije- rak rane rumunske administracije- dostigla je vrhunac u postkomunističkom periodu. Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) nastavila je u istom ritmu tokom cele godine. U prvoj nedelji 2014., bivši socijaldemokratski premijer Adrijan Nastase osudjen je drugi put na četiri godine zatvora zbog primanja nepripadajuće koristi. Usledila je osuda bivšeg ministra saobraćaja liberalnog poslanika Relua Fenekijua i bivših ministara pravosudja Tudora Kioarijua i telekomunikacija Žolta Nogija na uslovnu zatvorsku kaznu. Osam uticajnih lićnosti rumunskog fudbala, bivši rukovodioci, finansijeri i poznati internacionalac George Popesku, osudjeni su na zatvor zbog pranja novca i utaje poreza. Trajan Basesku našao se u neprijatnoj situaciji kada je njegov mladji brat Mirča uhapšen, jer je navodno intervenisao da se jednom lokalnom mafijašu smanji zatvorska kazna. Biznismen, lider Konzervativne partije iz vladajuće koalicije i dokazani saradnik bivše političke policije Dan Vojkulesku osudjen je na 10 godina zatvora. Vojkulesku je oštetio državu za oko 60 miliona evra. Usledio je slučaj Microsoft, možda najveća afera korupcije u poslednjih 25 godina. Istraga je pokrenuta protiv devet bivših ministara i poslovnih ljudi za koje se osnovano sumnja da su umešani u potpisivanje štetnih ugovora za IT licence. U drugom dosijeu umešana je bivša šefica rumunske anti mafije, Alina Bika, zadržana u zatvoru zbog zloupotrebe službenog položaja. Ona se tereti da je 2011. godine kada je obavljala dužnost državne sekretarke u ministarstvu pravosudja i članice komisije koja se bavila povraćajem terena, olakšala isplatu ogromne nadoknade za jedan teren na periferiji Bukurešta.

Rumunska vlada je u 2014. godini za 5 indeksnih poena smanjila doprinos za socijalno osiguranje, uvela dodatnu akcizu od 6 evrocenti za litar goriva i fiskalnu amnestiju za penzionere, majke i državne činovnike. Takodje, vlada je odlučila da se ukinu pojedine takse i oslobode firme od poreza na reinvestirani profit. Prošle godine predstavljeni su i generalni masterplan saobraćaja i energetska strategija, a na snagu stupio je novi zdravstveni paket. Sa svoje strane, Parlament je usovjio zakon o električnoj energiji i prirodnom gasu, koji do 2021. godine odlaže liberalizaciju cene gasa. Usvojeni su, takodje, i zakon o vaspitanju i novi Krivični zakon.

2014. navršilo se 25 godina od pada komunističkog režima, presudni trenutak u modernoj istoriji Rumunije. U sećanju više od 1000 žrtava, organizovane su prigodne manifestacije. Revolucija je počela u Temišvaru 16. decembra 1989. godine da bi se ubrzo proširila i na ostale gradove, a dostigla vrhunac 25. decembra kada su Nikolaje i Elena Čaušesku po hitnom sudskom postupku osudjeni na smrtnu kaznu i streljani. U ovom 25-togodišnjem periodu Rumunija je pristupila Severo-atlantskoj alijansi u 2004. godini i Evropskoj uniji u 2007.

Trenutno najbolja teniserka Rumunije, Simona Halep, koja je prošle godine stigla do drugog mesta na WTA listi, dokazala je da njeni prethodni rezultati nisu bili slučajni. Halep je u 2014. godini trijumfovala na turnirima u Dohi i Bukureštu, stigla do finala završnog turnira Roland Garosa i Madrida i u polufinale u Vimbledonu i Indijanvelsu. Godinu 2014. završila je na trećem mestu, iza Amerikanke Serene Viljams i Ruskinje Marije Šarapova.