Pregled glavnih zbivanja nedelje(29.03.2014)
15 rumunskih političkih stranaka i koalicija podnele su liste kandidata za evroparlamentarne izbore od 25 maja, a njima se dodaju i 11 samostalnih kandidata. Predizborna kampanja poćinje 25 aprila. U budučem Evropskom Parlamentu Rumunija će imati 32 mandata, jedan manje od aktuelnog broja mandata. Alijansa leve orientacije koju saćinjavaju Socijal Demokratska Stranka-PSD, Nacionalna Unija za Progres Rumunije-UNPR i Konzervativna Stranka-PC, zatim partner ove alijanse u vladinoj koaliciji Demokratski Savez Mađara u Rumuniji-UDMR, liberalna i demokratsko-liberalna opozicija uglavnom su očuvale na listama imena koja su potvrdila u sadašnjem mandatu. Prema poslednjim anketama alijansa u kojoj glavnu ulogu imaju socijaldemokrate može osvojiti skoro polovinu mandata, dok će ostale mandate podeliti Nacionalna Liberalna Stranka, Demokratsko Liberalna Stranka, Narodni Pokret i predstavnici mađarske nacionalne manjine.
România Internațional, 28.03.2014, 14:51
15 rumunskih političkih stranaka i koalicija podnele su liste kandidata za evroparlamentarne izbore od 25 maja, a njima se dodaju i 11 samostalnih kandidata. Predizborna kampanja poćinje 25 aprila. U budučem Evropskom Parlamentu Rumunija će imati 32 mandata, jedan manje od aktuelnog broja mandata. Alijansa leve orientacije koju saćinjavaju Socijal Demokratska Stranka-PSD, Nacionalna Unija za Progres Rumunije-UNPR i Konzervativna Stranka-PC, zatim partner ove alijanse u vladinoj koaliciji Demokratski Savez Mađara u Rumuniji-UDMR, liberalna i demokratsko-liberalna opozicija uglavnom su očuvale na listama imena koja su potvrdila u sadašnjem mandatu. Prema poslednjim anketama alijansa u kojoj glavnu ulogu imaju socijaldemokrate može osvojiti skoro polovinu mandata, dok će ostale mandate podeliti Nacionalna Liberalna Stranka, Demokratsko Liberalna Stranka, Narodni Pokret i predstavnici mađarske nacionalne manjine.
Rukovodstvo Međunarodnog Monetarnog Fonda odobrilo je prvu i drugu evaluaciju sporazuma preventivnog tipa sklopljen sa Rumunijom u jesen prošle godine. MMF je stavio Bukureštu na raspolaganju još skoro 440 miliona evra, a ukupne fondove koje sada Rumunija ima na raspolaganju u okviru sporazuma iznose više od 650 miliona evra. Sporazum sa MMF-om i EU u ukupnom je iznosu od 4 miliardi evra. Rumunske vlasti tvrde da ne nameravaju da iskoriste ove fondove, a cilj sporazuma je da zaštiti Rumuniju od eventualnih problema na finansiskim tržištima i manji troškovi za finansiranje.
Više od 230 hiljada rumunskih penzionera koji su izašli u penziju posle 1 januara 2011 godine će primiti veće penzije u proseku za 63 leja, oko 14 evra do kraja marta, saopštio je Ministar rada, gospođa Rovana Plumb. Ona je precizirala da se radi o razlici koja će se isplatiti za nobembar i decembar 2013 godinu. Opozicija tvrdi da se neradi o rastu penzija i da je vlada obavezna od novembra prošle godine, odlukom Ustavnog Suda da pravi novi obračun penzija koji da koriguje propuste u obračunu penzijskih bodova.
Venecijanska Komisija, konsultativna institucija Saveta Evrope vršila je evaluaciju nacrta rezivije Ustava Rumunije. U jednom izveštaju obljavljen u utorak, Komisija smatra da je nejasna definicja državnog uređivanja koji će se primeniti u Rumuniji i insistira na bolju preraspodelu nadležnosti predsednika i premijera. Druge preporuke se odnose na ogranićenje proceduralnog okvira u slučaju Vladinih hitnih uredbi, kao i na poboljšanje zakonske osnove Visokog Saveta Sudstva, da bi ovaj ispunio misiju garanta samostalnosti tužioca i sudija. Potpredsednik Rumunskog Senata, socijaldemokrata Joan Kelaru izjavio je da će se nastaviti razgovori na temu revizije Ustava, uz učešće Visokog Saveta Sudstva i građanskog društva. On je precizirao da referendum za reviziju Ustava može da se održi najranije u 2015 godine.
Aneksija Krima od strane Rusije i velike posledice na regionalnom i globalnom planu ovog događaja razmotrene su od strane Visokog Saveta Odbrane okupljen pod rukovodstvom predsednika Rumunije, Trajana Baseskua. Prethodno, na bilansu Ministarstva Osdbrane, šef države je izjavio u kontekstu događaja u regionu da rumunska armija treba da ima novi cilj, to jest rast kapaciteta za reagovanja. Trajan Basesku:
,,Nemožemo više posmatrati incidente od 2008 godine kada je Ruska Federacija okupirala Abhaziju i Južnu Osetiju kao na neke izolovane incidente. Usledila je Ukrajna i svaki političar, kao i svaki vojni strateg treba da postave pitanje ko sledi. Možda će biti Transinistrija, možda Republiia Moldavija to su pitanja koje može svako da postavi i Rumunska Armija treba da ima novi cilj, najime znaćajni rast kapaciteta za reagovanje.”<
><
>
Predsednik se je odnosio i na potrebu dodeljivanja dodatnih finansikih resursi odbrani da bi se nastavio proces modernizacije.
Vlada Rumunije odborila je paket mera za ogranićenje poskupljenja prirodnog gasa i struje, posvećene da stimulišu industrijske potrošače i da zaštite domaćinstva. Za industrijske potrošače referentna cena gasa će biti ona od 1 januara 2014 godine, odnosno 230 dolara za hiljadu kubika. Za domaćinstva gas će poskupiti za 2%. Vlada je odlučila očuvanje na nivou od 2013 godine na 11,1% tržištne kote za struju iz obnovljive energije. Mere su izazvale sporove između velikih industrijskih potrošača i proizvođača zelene energije. Prvi su zadovoljni očuvanjem cene gasa i tržištne kote za zelene sertifikate. U zamenu proizvođači obnovljive energije izražavaju nezadovljstvo jer država nije ispoštovala angažman o rastu kote za zelene sertifikate na 15% u 2014 godini i tvrde da rizikuju stečaj jer su planirale nivo poslovanja na osnovu ove kote.