Pregled glavnih zbivanja nedelje(01.11.2014)
Više od 18 miliona rumunskih birača pozvani su u nedelju da glasaju u prvom krugu presedničkih izbora za jedan od ukupno 14 kandidata. U borbi za fotelju šefa države učestvuju dvojica predstavnika izbornih saveza, 8 kandidata koje podržavaju stranke i četvorica samostalnih kandidata. Predizborna kampanja koja je počela 3 oktobra ostala je potpuno u senci zbog pojave na tržištu niz velikih predmeta o korupciji u kojima su uključeni političari ili poznati poslovni ljudi. Ipak postoje nade da politiučki skandali ne povečaju procenat birača koji odbijau da izađu na birališta, trend koji je u stalnom rastu počev od 90 godina. Rumuni su dakle očekivani u velikom broju na 18550 biračkih mesta u zemlji i 294 u inostranstvo, i odštampano je skoro 21 milion glasačkih listića. Ako će biti potrebno drugi krug se održava 16 novembra.
România Internațional, 03.11.2014, 14:44
Kampanja protiv korupcije na vrhu nastavljena je, a Nacionalna direkcija protiv korupcije nediskriminatorski pogađa vlast i opoziciju, levicu i desnicu, aktuelne i bivše ministre, parlamentarce ili gradonačelnike. Visoki kasacioni sud odlučio je zadržavanje u pritvoru bivšeg socijaldemokratskog parlamentarca, Viorela Hrebenčuka, jednog od najuticajnijih predstavnika levice. On je optužen da je zajedno sa stranačkim kolegama, nekoliko sudija i tužioca, ali i svojim sinom uključen u nezakonito vraćanje desetine hiljada hektara šuma i poljoprivrednog zemljišta. Među onima koji su saslušani kao virtuelni korisnici vraćanja zemljišta broji se i princ Paul, vanbračni sin kralja Karola drugog od Rumunije. Šteta prićinjena rumunskoj državi iznosi više od 300 miliona evra. Tužioci iste direkcije zadržali su u pritvoru i nekoliko političkih ili finansiskih saveznika, aktuelnog presednika države, Trajana Baseskua osumnićeni da u zamenu za nezakonite provizije od više miliona evra posredovali su potpisivbanje ugovora o IT licencama za sistem obrazovanja. Među njima broji se bivši ministar komunikacije iz Demokratsko liberalne stranke, danas u opoziciji, Gabrijel Sandu i poslovi čovek Dorin Kokoš. Poslednji je do nedavno bio suprug Elene Udrea, kandidat propresedničke Narodne stranke za šefa države.
Portugalac Žoze Manuel Baroso predsedavao je u sredu poslednju sednicu Evropske komisije kojoj je istkeao mandat. Proširenje EU od 15 na 28 država broji se među glavnim uspesima dva uzastopna mandata ovog evropskog lidera. U zamenu on žali zbog ćinjenice da se neke zemlje kolebaju da ostanu članice, ali i zbog nedostatka solidarnosti u odlučivanju. Uznemiravajuće je prema oceni Barozoa i nepoverenje građana u evropske ustanove, ali i prema pitanju socijalne nepravde, teme koje treba prema njegovom mišljenju da reši buduća EK, koja je počela aktivnost 1 novembra. Predložena od strane Rumunije u novoj evropskoj vladi koju predvodi demohrišćanin iz Luksemburga Žan Klod Junker, socijal demokrata Korina Krecu je nova evropska komesarka za regionalne politike.
EU će dodeliti skoro 650 miliona evra za ključne projekte u energetskoj infrastrukturi. Na spisku se nalazi i gasovod iz Bugarske ka Austriji koji će tranzitirati Rumuniju i Mađarsku, a korisnik projekta je rumunska kompanija Transgas kojoj će biti dodeljeno više od milion i po evra. Finansiranje preko evropskog mehazima međupovezivanja biće dodeljeno uglavnom za projekte gasne infrastrukture u regionu Baltičkog mora, kao i u jugoistočnoj Evropi. Projekti će doprineti energetskoj bezbednosti Evrope i realizaciji jedinstvenog tržišta energije. Takođe od strane EU, jednim programom koji je upućen svim državama članicama, primiće pomoč posle 17 novembra i defavorizovane osobe iz Rumunije. Pošta je već delila 2,6 miliona kupona u iznosu od 128 leja, oko 28 evra svaki. Istovremeno, vlada je odlučila da dodeli skoro 100 miliona leja, više od 22 miliona evra za obnovu infrastrukture pogođene poplavama za period jul-septembar. Novac će biti dodeljen za 171 naselje iz 15 županija.-
Rumunsko ministarstvo inostranih poslova pozdravilo je u ponedeljak kraj izbora u susednoj Ukrajni i ocenjuje da su oni veoma važjni u cilju konsolidacije demokratskog okvira ove države za primenu agende potrebnih reforma na evropskom putu. Diplomatija u Bukureštu pozdravila je i veliki izlazak birača što potvrđuje angažman ukrajinskog društva u naporima reforme države i društva u celini. Podsetimo da su na zakonodavnim izborima od prošle nedelje prozapadne stranke pobedile i više od tri četvrtine birača snažno i nepovratno podržavaju orientaciju vlade u Kijevu.
