Pregled glavnih zbivanja nedelje

Evropski lideri okupljeni pod hitno u četvrtak u Briselu odlučili su da utrostruče sredstva dodeljena za spašavanje imigranata u Mediteranskom Moru, ali i da se obrate za pomoč UN za vojna dejstva protiv kriumćara iz Libije, zemlje odakle veliki broj imigranata pokušavaju begstvo u Evropi. Rumunija, koju je na skupu predstavio predsednik Klaus Johanis je solidarna sa pogođenim Mediteranskim zemljama koje imaju najteže breme. Prema oceni šefa države potreban je rast buđeta Agencije za upravljanje spoljnih granica EU, Fronteks za dejstva u zoni, a Bukurešt je spreman ako mu se zahteva da šalje stručnjake. Paralelno, srednjoročno i dugoročno veoma je važno da se radi na uzroke fenomena migracije, to jest siromaštvo u Africi. Samit EU sazvan je pod hitno nakon poslednje tragedije u Meditaranu u kojoj je poginulo oko 800 imigranata.

Corina Cristea, 24.04.2015, 14:36

Evropski lideri okupljeni pod hitno u četvrtak u Briselu odlučili su da utrostruče sredstva dodeljena za spašavanje imigranata u Mediteranskom Moru, ali i da se obrate za pomoč UN za vojna dejstva protiv kriumćara iz Libije, zemlje odakle veliki broj imigranata pokušavaju begstvo u Evropi. Rumunija, koju je na skupu predstavio predsednik Klaus Johanis je solidarna sa pogođenim Mediteranskim zemljama koje imaju najteže breme. Prema oceni šefa države potreban je rast buđeta Agencije za upravljanje spoljnih granica EU, Fronteks za dejstva u zoni, a Bukurešt je spreman ako mu se zahteva da šalje stručnjake. Paralelno, srednjoročno i dugoročno veoma je važno da se radi na uzroke fenomena migracije, to jest siromaštvo u Africi. Samit EU sazvan je pod hitno nakon poslednje tragedije u Meditaranu u kojoj je poginulo oko 800 imigranata.

Jedan od petorice stručnjaka koji rade u kibernetskoj odbrani u Europolu potiće iz Rumunije, precizirao je direktor ove ustanove Rob Vejnrajt. Rumunska policija je ocenjena kao među najaktivnijim članicama evropske organizacije za suzbijanje kriminala, i nalazi se na 6 mesto iz tačke gledišta broja razmene podataka u sistemu Europol izjavio je Ministar unutrašnjih poslova, Gabrijel Oprea. U ovom kontekstu on se založio za pristupanje Rumunije Šengenskom prostoru:

,, Rumunija ima odgovrnost zaustavljanja protoka ilegalnih imigranata na istočnoj granici EU i možemo konstatovati da primenjene mere osiguraju prostor slobode, bezbednosti i pravde. Imamo najmoderniji integrisani sistem bezbednosti granica i imamo među najvećim doprinosima u akcijama Fronteksa. Zato verujem da pristupanje Rumunije Šengenu može doneti beneficije bezbednosti Unije, ali i državama članicama.”<
><
>

Bivši predsednik Rumunije leve orientacije, Jon Iliesku izjavio je u premijeri za nemačku publikaciju Der Špigel da posle atentata od 11 septembra 2001 godine u SAD, Rumunija je stavila jedno sedište na raspolaganju CIE. On je obrazložio da je to bio gest dobre volje prema amerikancima, pre pristupanja od 2004 godine u NATO savezu. Jon Iliesku je precizirao da rumunske vlasti nisu se mešale u aktivnost američke službe i neznaju šta se tamo događalo. Prema nemačkim novinarima, on je posle predsednika Poljske, Aleksandera Kvašnjevskog, drugi šef države koji priznaje postojanje tajnih centara CIE u Evropi. Jako su bile mnogobrojne istrage o postojanju tajnih zatvora na teritoriju nekih država Istočne Evrope, među koje i u Rumuniji, njihovo postojanje ostaje misterija i posle 10 godina od prvih informacija na ovu temu. Ako bih znao šta se tamo radi, odgovor ne bi bio pozitivan, istakao je Jon Iliesku kao odgovor na informacije koje kruže da su važni lideri Al Kajide saslušani mučenjem u tim tajnim centrima.

Rumunski premijer, Viktor Ponta predložio je ove nedelje sklapanje jednog pakta o zdravstvu kojeg da ga prihvate sve političke stranke. Šef vlade smatra da garancija stalnog finansiranja sistema, poboljšanje radnih uslova i rast plata mogu zasutaviti odlazak stručnjaka u inostranstvo. Viktor Ponta:

,, Ako bih rekao, gotovo, sutra utrostručimo plate bilo bi nerealno, ali je potrebna perspektiva vremena, dakle 2,3 godine,4 godine u kojima plate da rastu i da imaju mogućnost rasta prihoda i iz privatnog sektora. U suprotnom, ako nemaju perspektivu, trka sa Evropom će nas ostaviti bez najboljih lekara. “<
><
>

Prethodno ovih izjava, resortni ministar Nikolaje Baničjoju je izjavio da ako u sledeće 3 godine nerastu ozbiljno plate, u oblasti zdravstva će se dogoditi prava katastrofa. Među ostalim faktorima koji doprinose migraciji lekara ka zapadu broje se blokiranje radnih mesta, nedovoljni broj bolnica i rastući broj bolesnika.

Vlada u Bukureštu odobrila je hitnu uredbu koja predeviđa oporezivanje svih prihoda, među koje i bakšiša. Prema predviđanjima uredbe za novac kojeg mušterija plača dobrovoljno će se izdati posebni fiskalni račun. Ministar finansija, Euđen Teodorović:

,, U prvom redu zaposleni koji dolazi rano na radno mesto ima obavezu da registruje novac kojeg ima kod sebe u specijalnom registru kojeg drži poslodavac. Bakšiš će se oporezivati sa 16% i ostaje na poslodavcu da odluči da li će ga zadržati ili će ga deliti zaposlenima.”<
.<
>

U sredu vlada Kanade je odlučila da uključi Rumuniju među državama za koje će se primeniti od 2016 godine predviđanja sistema Elektronskog odobravanja putovanja. Time, oni koji su imali u poslednje 10 godine kanadsku vizu ili privremenu vizu za ulazak u SAD mogu ući bez vize na teritoriju Kanade posle registracije u elektronskom sistemu. Prema Ministarstvu inostranih poslova iz Bukurešta ova odluka predstavlja važan korak u procesu potpunog ukidanja viza. Istovremeno on predstavlja signal političke volje da se što brže realizuje cilj kojeg dele Rumunija, Kanada i EU o ukidanju kanadskih viza za sve rumunske građane, da bi ovi bili jednaki sa ostalim evropljanima koji putuju bez viza u Kanadi.