Pregled glavnih zbivanja nedelje (27.09-02.10.2021)

Bolnice u Rumuniji se bore sa sve većim brojem slučajeva kovid -19. Četvrti talas pandemije počeo je pre više od mesec dana, ali u poslednje dve nedelje broj prijavljenih bolesti alarmantno je porastao, pa je zabeležen rekord za rekordom. Prema rečima lekara, u bolnicama prvo su zauzete jedinice intenzivne nege. Kako bi se nosile sa talasom pacijenata, bolnice se reorganizuju i pružaju pacijentima odeljenja za bolesnike koji pate od drugih bolesti. U Bukureštu nekoliko bolnica otpustile su ili prebacile pacijente koji nisu zaraženi koronavirusom u druge medicinske jedinice. Stotine gradova prevazišle su učestalost od tri slučaja COVID -a na hiljadu stanovnika, akumuliranih tokom 14 dana, a nekoliko desetina, uključujući glavni grad i susedne gradove, zabeležilo je 6 zaraženih na hiljadu stanovnika. U kontekstu alarmantnog povećanja broja slučajeva zaraženih kovidom-19, Rumunija je započela davanje treće doze vakcine. Tako da vakcinisane osobe koje imaju najmanje šest meseci nakon druge doze vakcine protiv COVID -a mogu ponovo da se vakcinišu. U ‘prvoj fazi se za vakcinaciju očekuju osobe starije od 65 godina, one sa hroničnim bolestima bez obzira na godine, medicinsko osoblje, osoblje koje rade u jedinicama socijalne pomoći i druge ugrožene kategorije predviđene nacionalnom strategijom vakcinacije. Rumunija je ušla na crvenu listu zemalja i teritorija sa visokim epidemiološkim rizikom, zbog sve većeg broja slučajeva Covid -19. U Bukureštu, Nacionalni komitet za vanredne situacije u četvrtak je ažurirao ovu listu. Republika Moldavija, Bugarska, Jermenija, Belorusija i Grenland takođe su ušle u crvenu zonu. Osobe koje su vakcinisane protiv COVID-19 ne bi trebalo da budu stavljeni u karantin ako dolaze sa područja žute ili crvene liste. Nacionalni komitet za vanredne situacije (CNSU) je odlučio da izuzme meru karantina za vozače teretnih i putničkih vozila ako pokažu negativan rezultat RT-PCR testa. Nova lista stupiće na snagu 3. oktobra.

România Internațional, 01.10.2021, 19:27

Bolnice u Rumuniji se bore sa sve većim brojem slučajeva kovid -19. Četvrti talas pandemije počeo je pre više od mesec dana, ali u poslednje dve nedelje broj prijavljenih bolesti alarmantno je porastao, pa je zabeležen rekord za rekordom. Prema rečima lekara, u bolnicama prvo su zauzete jedinice intenzivne nege. Kako bi se nosile sa talasom pacijenata, bolnice se reorganizuju i pružaju pacijentima odeljenja za bolesnike koji pate od drugih bolesti. U Bukureštu nekoliko bolnica otpustile su ili prebacile pacijente koji nisu zaraženi koronavirusom u druge medicinske jedinice. Stotine gradova prevazišle su učestalost od tri slučaja COVID -a na hiljadu stanovnika, akumuliranih tokom 14 dana, a nekoliko desetina, uključujući glavni grad i susedne gradove, zabeležilo je 6 zaraženih na hiljadu stanovnika. U kontekstu alarmantnog povećanja broja slučajeva zaraženih kovidom-19, Rumunija je započela davanje treće doze vakcine. Tako da vakcinisane osobe koje imaju najmanje šest meseci nakon druge doze vakcine protiv COVID -a mogu ponovo da se vakcinišu. U ‘prvoj fazi se za vakcinaciju očekuju osobe starije od 65 godina, one sa hroničnim bolestima bez obzira na godine, medicinsko osoblje, osoblje koje rade u jedinicama socijalne pomoći i druge ugrožene kategorije predviđene nacionalnom strategijom vakcinacije. Rumunija je ušla na crvenu listu zemalja i teritorija sa visokim epidemiološkim rizikom, zbog sve većeg broja slučajeva Covid -19. U Bukureštu, Nacionalni komitet za vanredne situacije u četvrtak je ažurirao ovu listu. Republika Moldavija, Bugarska, Jermenija, Belorusija i Grenland takođe su ušle u crvenu zonu. Osobe koje su vakcinisane protiv COVID-19 ne bi trebalo da budu stavljeni u karantin ako dolaze sa područja žute ili crvene liste. Nacionalni komitet za vanredne situacije (CNSU) je odlučio da izuzme meru karantina za vozače teretnih i putničkih vozila ako pokažu negativan rezultat RT-PCR testa. Nova lista stupiće na snagu 3. oktobra.

Premijer Florin Kacu, novoizabrani predsednik Nacionalne liberalne stranke (PNL), broj jedan u vladinoj koaliciji u Bukureštu, započeo je svoj mandat na ovom mestu, u vreme kada se Rumunija ponovo suočava sa nedostatkom mesta za pacijente na intenzeivnoj nezi pacijenata sa teškim oblicima kovid-a i dramatičan rast cena energije. Osim toga, protiv vlade na čelu sa Florinom Kacuom pokrenuta su dva predloga za izglasavanje nepoverenja vladi. Predlog Socijaldemokratske partije (PSD), glavne opozicione stranke u Rumuniji, podnet protiv vlade PNL – UDMR, pročitan je u četvrtak na plenarnoj sednici parlamenta. Glasanje predloga će se održati u utorak. U dokumentu se navodi da je jedino rešenje za Rumuniju da izađe iz kontinuirane političke, ekonomske i socijalne krize da Vlada Kacu napusti vlast. Privlačenje evropskih fondova je na dnu, rumunski kapital je osuđena na bankrot, a lokalne zajednice su nerazvijene, kritike su socijaldemokrata upućene vladi. Da bi vlada bila smenjena potrebna su 234 glasa. USR-PLUS, donedavni partner Nacionalne liberalne stranke (PNL) na vlasti i AUR (ultranacionalistička, opoziciona) kažu da će glasati za predlog socijaldemokrata. U Parlamentu je takođe podnesen predlog za izglasavanje nepoverenja sadašnjoj vladi, koji su podneli USR-Plus i AUR, koji zamera Florinu Kacuu da je nesposoban da vodi koalicionu vladu“ i da je izgleda odlučan da žrtvuje opšti interes i dobrobit državljana zemlje. Vlada je tražila mišljenje Ustavnog suda u vezi predloga USR-Plus i AUR, koji je u utorak priznao postojanje pravnog sukoba između Vlade i zakonodavnog tela, ali je odlučio da dokument mora da sledi put. Već pročitan na plenarnoj sednici, o predlogu treba raspravljati i glasati. Za ovo se očekuje obrazloženje Ustavnog suda.

Evropska komisija odobrila je Nacionalni plan za oporavak i rezilijenciju Rumunije, deo sveobuhvatnog evropskog mehanizma čiji je cilj ekonomski i društveni oporavak država članica Evropske unije pogođenih pandemijom. Novac odobren Rumuniji – 29,2 milijarde evra – predstavljaće, u skoro jednakim delovima, grantove i zajmove i biće raspoređen u nekoliko oblasti, a finansirani projekti moraju biti završeni do 2026. Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Lajen saopštila je u ponedeljak, u Bukureštu, odobrenje plana. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis izjavio je da odobravanje ovog Plana predstavlja simboličan trenutak od velikog značaja za budućnost Rumunije i rezultat je intenzivnog dijaloga i napornog procesa, pod pritiskom vremena. Međutim, upozorio je da je pravovremeno sprovođenje reformi od suštinske važnosti i pozvao odgovorne da to učine svojim prioritetom. Novac dodeljen putem Nacionalnog plana ima za cilj ulaganja, ali i reforme u penzijskom sistemu, zdravstvenom sistemu, obrazovanju, zelenoj energiji, digitalizaciji. Za Rumuniju, reforme uključuju i oblast pravosuđa. Druge oblasti obuhvaćene Planom oporavka i rezilijencije su finansije i saobračaj. Na primer, skoro 4 milijarde evra otići će na modernizaciju železnica, još 2,7 milijardi na energetsku efikasnost javnih i privatnih zgrada i 2 milijarde na izgradnju i modernizaciju bolnica.

Državljani Evropske unije koji nisu rezidenti, uključujući i državljane Rumunije, mogu ući u Veliku Britaniju od 1. oktobra samo na osnovu važećeg pasoša, sa radnom ili studentskom vizom ili sa dokazom da su turisti. Lične karte se više ne prihvataju kao važeća putna dokumenta zbog Bregzita. Prema informacijama koje je dostavila londonska administracija, evropskim državljanima koji nemaju prebivalište u Velikoj Britaniji, a koji se ne pridržavaju novih pravila, bit će uskraćen pristup britanskoj teritoriji. Međutim, Rumuni koji su obuhvaćeni Programom registracije građana Evropske unije i koji imaju status rezidenta moći će da putuju u Veliku Britaniju koristeći važeću nacionalnu ličnu kartu do 31. decembra 2025. godine, pod uslovom da je to registrovano kao putna isprava u lični račun UK Visas and Immigration, nalog kreiran prilikom prijavljivanja za boravak Prema podacima britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova preko 850.000 Rumuna je dobilo status rezidenta u Velikoj Britaniji.