Pregled glavnih zbivanja nedelje (23.05-28.05.2022)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u četvrtak telefonom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom u okviru priprema za vanredni sastanak Evropskog saveta u Briselu krajem ovog meseca. Centralna tema na agendi samita je humanitarna i finansijska podrška Ukrajini. Bezbednost hrane, energija, bezbednosna situacija i odbrana bile su teme razgovora dvojice predsednika. U međuvremenu, situacija u Ukrajini je teška gde snage Ruske Federacije nastavljaju ofanzivu. Generalni inspektorat granične policije precizirao je da je, od početka rusko-ukrajinske krize, 24. februara više od milion ukrajinskih državljana ušlo u Rumuniju.

Leyla Cheamil, 27.05.2022, 19:38

Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u četvrtak telefonom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom u okviru priprema za vanredni sastanak Evropskog saveta u Briselu krajem ovog meseca. Centralna tema na agendi samita je humanitarna i finansijska podrška Ukrajini. Bezbednost hrane, energija, bezbednosna situacija i odbrana bile su teme razgovora dvojice predsednika. U međuvremenu, situacija u Ukrajini je teška gde snage Ruske Federacije nastavljaju ofanzivu. Generalni inspektorat granične policije precizirao je da je, od početka rusko-ukrajinske krize, 24. februara više od milion ukrajinskih državljana ušlo u Rumuniju.

Zakon o ofšoru, koji reguliše eksploataciju gasa u Crnom moru, potpisao je u sredu predsednik Klaus Johanis. Ovaj novi dopunjen zakon je pogodniji za investitore i obezbediće korist kompanijama i državi, tvrde vladini zvaničnici. Ministar energetike, liberal Virdžil Popesku, je nakon usvajanja predloga zakona u Poslaničkom domu, izjavio da nova regulativa obezbeđuje stabilnost, predvidljivost, ali i nižu cenu gasa za domaćinstva. Zakon predviđa set mera o stabilnosti poreskog režima i tantijema za naftu, kao i ukidanje dodatnog oporezivanja dohotka za prodajne cene po kojima investitori ne ostvaruju ekstraprofit. Za vreme trajanja ugovora o nafti onšor i ofšor, nosioci ugovora imaju pravo da slobodno trguju ugljovodonicima proizvedenim u tim naftnim nalazištima, po cenama i količinama koje sami odrede, u skladu sa nacionalnim i evropskim zakonodavstvom koje je na snazi. Prema dokumentu, Rumunija će imati prioritet u vađenju depozita, a dobit će biti podeljena između rumunske države koja će ubirati 60 odsto i investitora koji će dobiti 40 odsto. Vadjenja gasa otpočeće u junu, kroz projekat koji sprovodi kompanija Black Sea Oil & Gas. Procene pokazuju da će se kroz ovu operaciju isporučivati milijardu kubnih metara godišnje, čime će se pokriti 10% potreba Rumunije.

Nakon pauze zbog pandemije KOVID-19 naslednik britanske krune, princ Čarls, posetio je Rumuniju. Princ od Velsa sastao se u sredu u Bukureštu sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom, premijerom Nikolajeom Čiukom Iiprincezom Margaretom, čuvarom rumunske krune. Razgovori su bili fokusirani na ukrajinsku izbegličku krizu i pomoć Rumunije susednoj zemlji u kontekstu ruske invazije. Šef države je obavestio princa od Velsa o humanitarnom hub-u u Sučavi (severoistok) i koordinaciji napora podrške nekoliko država Ukrajini. Klaus Johanis i naslednik britanske krune razgovarali su o bilateralnim odnosima i rumunsko-britanskom strateškom partnerstvu, rešenjima za ograničavanje efekata klimatskih promena i očuvanju biodiverziteta, ali i o mogućnosti za razvoj obrazovnih projekata o klimatskim promenama. Klaus Johanis je podvukao posvećenost Bukurešta postizanju evropskih ciljeva u pogledu klimatskih promena. Tokom sastanka sa šefom Vlade, princ Čarls je bio zainteresovan i za politiku Rumunije u oblasti zelene i obnovljive energije. Nikolaje Ćuka je iskazao spremnost za podršku investicijama u zelenu energiju, posebno ofšor, u koje se očekuje da će britanske kompanije ulagati u narednom periodu. Princ Čarls je, zajedno sa princezom Margaretom, posetio centar za izbeglice u Bukureštu, gde se sastao i razgovarao sa ukrajinskim porodicama i volonterima koji pomožu izbeglicama. Naslednik britanske krune Princ Čarls, koji skoro svake godine dolazi u našu zemlju, prvi put je posetio Rumuniju 1998. Tokom ovog perioda podržavao je fondacije i programe koji obučavaju zanatlije, štite I promovišu kulturno nasleđe ili biodiverzitet Transilvanije, a preko Fondacije Princa od Velsa, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo je razvilo programe podrške malim poljoprivrednicima i poseban program podrške ranjenim rumunskim vojnicima koji su učestvovali u vojnim misijama u Avganistanu i Iraku.

Dogovorena od strane vladajuće koalicije, Vlada u Bukureštu objavila je u ponedeljak novi paket socijalnih i ekonomskih mera kao odgovor na talas poskupljenja bez presedana koji pogađa gradjane Rumunije. Paket pomoći u vrednosti od 1,1 milijardu evra treba da stupi na snagu 1. jula. Među merama je i odlaganje, za devet meseci, obračunavanja bankarskih zateznih kamata za građane i kompanije koje su u finansijskim poteškoćama zbog nedavnih višestrukih kriza. Odlučeno je i da se odobri 25% razlike u platama, u skladu sa zakonom o jedinstvenoj plati zaposlenima u javnom sektoru, kao i da se obezbedi jedinstvena finansijska podrška u vrednosti od 700 leja (140 evra) za sve penzionere koji imaju penziju manju od 2.000 leja (400 evra). Istovremeno, Vlada će preduzeti korake za jačanje fiskalnog i ispunjavanja obaveza prema javnom deficitu. Državni rashodi biće smanjeni za najmanje 10%, od ovih mera izuzeti su: svi oni koji upravljaju investicijama, mesečni prihodi gradjana, osobe koje primaju penziju ili socijalnu pomoć, takodje od 1. jula biće obustavljeno zapošljavanje u javnom sektoru, kao i povećanje naplate prihoda iz konsolidovanog državnog budžeta sa 10 milijardi leja (2 milijardi evra). Ministar evropskih investicija i projekata Marčel Bološ, u ponedeljak, najavio je da će većina vaučera za ugrožena lica biti podeljena korisnicima u junu, a ostatak u prvoj polovini jula. Vlada u Bukureštu je 9. maja odobrila meru pomoći koja se odnosi na socijalne vaučere, koji će biti dodeljeni licima iz nekoliko kategorija koja su izložena riziku od ekstremnog siromaštva. Više od tri miliona Rumuna će, na svaka dva meseca, primiti novčanu pomoć -socijalni vaučer- u vrednosti od 250 leja (50 evra).